Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уз „Депо” и хотел

– До краја године Дирекција за грађевинско земљиште требало би да огласи продају парцеле на којој је изгорела зграда. – Препорука Завода за заштиту споменика културе града је да се изврши пренамена зграде у Музеј јавног градског саобраћаја
Хотел, локали и канцеларије на 12.000 квадрата (Фото: Н. Марјановић)
Популарни тржни центар изгорео у пожару (Фото: Н. Марјановић)

Судбина простора око изгорелог Тржног центра „Депо” у Булевару краља Александра коначно је позната – у овом комплексу где је и уништени објекат градиће се хотел, локали и канцеларије на око 12.000 квадрата. Ови комерцијални садржаји предвиђени су планским документом за тај део Булевара краља Александра. До краја године Дирекција за грађевинско земљиште требало би, сазнајемо у Градској управи, да огласи продају те парцеле.

Ипак, сви радови на згради у којој је некад био „Депо”, а давне 1892. године били смештени први трамваји, требало би да буду усмерени на то да се очува сећање на првобитну функцију овог простора. Због тога су препоруке Завода за заштиту споменика културе града Београда да се изврши пренамена зграде у Музеј јавног градског саобраћаја, изложбени простор, уметничке и занатске атељее...

Од пожара у коме су пре пуне две године у потпуности уништене две хале ТЦ „Депо” у Булевару краља Александра 142 до данас се није ништа пуно променило – оголели и огарављени зидови штрче над булеваром, шут и нагореле греде још чаме у једном ћошку оголеле зграде, катанци висе на зарђалим вратима.

Објекат нису прегледали ни статичари, иако је то одмах после пожара било најављивано. У овај објекат ушли су само запослени у ГСП-у.

Још пре две године Завод за заштиту споменика културе урадио је препоруке за реконструкцију Трамвајског депоа којима се на читавом комплексу предвиђа примена конзерваторских метода (реконструкција, ревитализација, адаптација и санација)

– Убрзо после пожара, наши стручњаци из „Електрограђевинске оперативе” прегледали су објекат како би утврдили да ли нешто може да утиче на безбедност пролазника јер се зграда налази уз сам тротоар. По њиховом налогу уклоњене су кровне греде и постављена је заштитна ограда – каже Жељко Милковић, директор Градског саобраћајног предузећа.

После пожара 2014. године, ГСП је Заводу за заштиту споменика послао захтев за издавање услова за санацију „Депоа”.

– То је подразумевало и прилагање имовинскоправне документације, идејног архитектонског решења и, у овом случају, налаза вештака и записника о пожару. ГСП-у је дато одређено време да допуни захтев што је он значајним делом и учинио – кажу у овој установи културе од националног значаја. У међувремену је на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи па је сву документацију ГСП морао да да достави посредством локалне самоуправе. По том закону, локална самоуправа је задужена да све потребне папире обједини и шаље надлежним институцијама.

Како је истакао Жељко Милковић, ГСП је урадио све што је у његовој моћи, а сада је за сва питања у вези са „Депоом” надлежан град.

Закупци остали без тезги

Просторије „Депоа” у булевару годинама су под закупом држале „Градске пијаце”. После пожара који је за сат времена прогутао све тезге и робу, деведесетак закупаца остало је без целокупне имовине. Већина њих захтевала је да посао наставе у хали три која се налази иза изгорелог објекта, али им то надлежни нису дозволили.

За ове продавце одређена је локација на пијаци „Ђерам” и то под куполом новог монтажног објекта налик шатри. После 15 месеци од пожара они су добили могућност да раде. Већина њих ипак није пристала на нову локацију и услове у њој, тако да се сада на „Ђерму” у „Новом Депоу” налази њих десетак.

Први објекат за одржавање возила градског превоза

Трамвајски депо подигнут је као први објекат за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији. Његовом изградњом омогућено је да се 14. октобра 1892. године отвори прва трамвајска линија Калемегдан – Славија, којом су саобраћала возила на коњску вучу.

– Од тада па до данас Трамвајски депо је у једном свом делу очувао првобитну намену у градском саобраћају, док је други део током деведесетих година 20. века адаптиран у продајни простор. У складу са Законом о културним добрима, Трамвајски депо у Булевару краља Александра 142 због својих културно-историјских вредности ужива статус добра под претходном заштитом и истовремено се налази у оквиру културног добра – археолошког налазишта Антички Сингидунум – кажу у Заводу.

У „Депоу” никад није био логор

Објекти и простор Трамвајског депоа на углу Булевара краља Александра и Средачке, према подацима којима располаже Завод, никада нису били у функцији логора, како се ових дана могло прочитати у медијима.

– Нејасноће су настале последњих година услед погрешних тумачења историјских чињеница и назива. Депо су најпре биле штале, а потом шупе у зависности на који погон су се покретали трамваји. У погрешном преношењу информација у јавности се стекао утисак да се у депоу налазио логор Топовске шупе, који је током 1941. године формиран заправо на Аутокоманди на некадашњем артиљеријском вежбалишту Војске краљевине Србије. Сам термин шупе и намена тог логора временом се пренео на Трамвајски депо – објашњавају у Заводу.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.