Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могу ли се Срби вратити у Мушутиште

Протесте Албанаца који су спречили Србе да уђу у своје село, из кога су протерани, Хашим Тачи и Кадри Весели оценили као неприхватљиве и непотребне, а осуди се прикључио и амбасадор САД Грег Делави
(Фото Танјуг/Ж.Т.)

Сцене из села Мушутиште, када се двестотинак Албанаца сукобило са полицијом, супротстављајући се посети интерно расељених Срба, неприхватљиве су и непотребне, оценили су косовски председник Хашим Тачи и председник Скупштине Косова Кадри Весели.

Тачи је у саопштењу навео и да ти догађаји „нису у интересу Косова нити његових грађана”, те да је „право сваког да се врати на своју имовину и своје место порекла без обзира на етничку припадност”. Весели пак сматра да такве догађаје могу да злоупотребе „они који желе да спрече консолидацију државе Косово и да створе негативан имиџ државе у свету”.

Подсетимо, група од 160 Срба пошла је на литургију која је поводом празника Успења Шресвете Богородице требало да буде служена на згаришту православне цркве у овом селу у општини Сува Река.

Припадници косовске полиције и специјалних јединица РОСУ нису успели да растерају двестотинак Албанаца који су их напали. Сцене из Мушутишта понављају се сваке године на Преображење, а Срби из овог села најављују да желе да се ипак врате на своја огњишта.    

Огласио се и амерички амбасадор на Косову Грег Делави, који је на свом твитер профилу написао да „оштро осуђује употребу насиља против полиције” и да „Косово треба да буде безбедно за све који поштују своје верске обичаје”.

Српски министри у косовској влади Бранимир Стојановић и Далибор Јевтић тврде да ће интерно расељени Срби остати упорни у остварењу основних људских права и слобода и да ће се на крају вратити на своја имања. Јевтић, који је министар за заједнице и повратак каже да очекује више осуда косовских институција, јер је недопустиво да се у 21. веку неком брани да се креће и врати на своје имање.

„Очекујем да систем обезбеди минимум људских права, а то је право на живот и слободу. А оно у недељу је било баш жалосно, јер је полиција заказала”, сматра Јевтић, најављујући да ће управо у Мушутишту ускоро започети изградња првих десет кућа за породице које ће се вратити.

После свега, он не очекује да ће током изградње све проћи глатко, напротив – верује да ће бити проблема. Упркос томе, Срби, како каже,  морају својом упорношћу да се изборе за владавину права и закона.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић такође тврди да Срби неће одустати од повратка на своја огњишта и каже да нису сви Албанци који су протестовали били из Мушутишта.

„У тим инцидентима је било најмање људи из Мушутишта, а велики део инцидента су направили Албанци из Ораховца. Већина њих неовлашћено користи српску имовину и противе се повратку Срба. Врло је важно да истрајемо на томе да се поштује процедура и да се Србима који то желе омогући повратак”, истиче Стојановић.

Јевтић сматра да се то може остварити само ако политички представници Срба буду на месту где се доносе одлуке јер, како истиче, нема другог начина да Срби на Косову и Метохији опстану.

„Не треба улица да буде место где ће се нешто пресуђивати, већ то треба да буду институције”, наглашава министар за повратак и додаје да на изградњи нормалних односа између Срба и Албанаца треба да раде и политички представници, али и цивилно друштво.

Питање повратка је, међутим, нераскидиво повезано и са заштитом и остварењем имовинских права српског становништва, укључујући и интерно расељене. Од око 250.000 интерно расељених Срба за протеклих 16 година на своја огњишта вратило се свега четири хиљаде људи или 1,9 одсто.

Како је на прошлонедељној седници Савета безбедности посвећеној Косову рекао Ивица Дачић, од 427 насеља, Срби су протерани из 311. Позивајући се на податке пописа из 1981. године, „из времена Тита”, у Приштини је 1981. године било 43.875 Срба, а према албанском попису из 2011. године свега 430. У Урошевцу је живело 18.285 Срба, а пре пет година тридесет двоје, док су у Пећи, од некада 17.791 Србина, сада остала 332.

 

Ђурић: Без изузетка утврдити судбину несталих

Поводом 30. августа, Међународног дана несталих особа, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је да очекује да у наредном периоду Београд и Приштина начине одлучнији помак ка српско-албанском помирењу тако што ће, без изузетка, утврдити судбину свих особа које се и даље воде као нестале.

Он је указао да је од завршетка ратних сукоба на КиМ протекло више од деценије и по, али да стотине породица из наше јужне покрајине и даље очекују да истина о судбини њихових најмилијих буде расветљена.

„Међународном комитету Црвеног крста (МКЦК) пријављено је 6.049 случајева несталих на Косову и Метохији и од тог броја је до данас затворено 4.383 случаја. И даље се 1.666 особа води као нестало, а међу њима је више од 570 Срба и других неалбанаца”, навео је Ђурић у писаној изјави.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.