Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још 6.500 људи одлази из јавног сектора

О повећању плата и пензија, као и отпуштањима у 2017. биће речи током октобарске посете ММФ-а. – Поскупљење струје део плана
(Фото Танјуг)

До краја године још 6.500 запослених мора да напусти државни сектор рачунајући и локална јавна предузећа. У делу рационализације јавног сектора било је кашњења, а од краја 2014. године до маја 2016. године јавни сектор је напустило 16.000 запослених чиме су смањени фискални трошкови.

О томе колико је потребно да се у 2017. години смањи број ових запослених биће тема разговора наредних месеци, саопштио је Себастијан Соса, нови стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији, током брифинга за новинаре на којем је било речи о постигнутим резултатима из четврте и пете ревизије аранжмана из предострожности са ММФ-ом.

Соса је најавио да мисија Фонда долази у наредну шесту ревизију у другој половини октобра, док ће у септембру званичници ММФ-а бити само у краткој посети.

И у септембру и у октобру разматраће се буџет за наредну годину и размотриће се евентуално повећања пензија и плата у јавном сектору, када ће бити узети у обзир знатно бољи фискални резултати.

Говорећи о повећању цене електричне енергије Соса је рекао да је то било договорено с ММФ-ом и да је део плана за поскупљење.

Стални представник ММФ-а је рекао да је пре три дана Борд директора у Вашингтону верификовао добре резултате Србије у остваривању програма. Макроекономски показатељи су добри, а квантитативни циљеви у неким случајевима су испуњени више него што је договорено, попут буџетског дефицита.

– Економски опоравак је снажнији од очекивања, а томе су доприносе дали извоз и приватне инвестиције. То је омогућило да бруто домаћи производ (БДП) ове године, по нашиј процени, порасте на 2,5 одсто. Наша пројекција за наредну годину је 2,75 одсто БДП-а. Средњорочно очекујемо да тренд раста буде четири одсто. Присутан је и тренд смањења дефицита платног биланса који ће бити мањи од прошлогодишњих 4,75 одсто БДП-а. Ово смањење је финансирано приливом страних директних инвестиција што је знак поверења поверилаца – рекао је Соса.

Он је напоменуо и да је минус у државној каси тренутно 2,5 одсто БДП-а, а да до краја године може да буде и нижи уколико се наставе тенденције из прве половине године. Такође, због висине јавног дуга фискални напори треба да се наставе. Он је поздравио и измене Закона о финансирању локалне самоуправе, јер су тиме за пет милијарди динара повећани приходи централног буџета.

Што се тиче инфлације ММФ процењује да ће она ове године износити 1,3 одсто, а да ће се догодине повећати на три одсто. ММФ поздравља и напоре НБС да смањи референтну каматну стопу.

Што се тиче стабилности финансијског система Соса је рекао да удео ненаплативих зајмова опада што је знак да Стратегија за решавање проблематичних кредита даје резултате. У овом сегменту важно је да се настави са приватизацијом Комерцијалне банке, а да Поштанска штедионица смањи своју изложеност ка ризичним пласманима.

Стални представник указао је и на потребу да се убрза реструктурирање предузећа која су извори фискалног ризика за државу. По његовим речима то не само да би смањило ризик, већ би повећало конкурентност привреде.

У јавним предузећима попут ЕПС-а и „Србијагаса” постигнут је напредак у смислу да је код првог усвојен план оптимизације, а у другом план за финансијску консолидацију.

Такође, ММФ од наших власти очекује да уложе напоре да се боље управља јавним инвестицијама и то тако да се јача процена пројеката, као и да постоји јединствен извор финансирања за такве инвестиције.

Соса се осврнуо и на ризике попут спољних који долазе са европских финансијских тржишта, као и оних из реалног сектора, а у ту категорију је сврстао и кашњење у спровођењу реформи што може утицати на потенцијални привредни раст. Он је оценио да је било кашњења у реформама, али да се види напор да се са тим настави.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.