уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.09.2016. у 22:00 Драган Вукотић

Пошто европске вредности

За неких месец дана Мађари ће на референдуму рећи шта мисле о плану Брисела да квотама регулише пријем избеглица у чланицама ЕУ. Заправо, сугестивно референдумско питање: „Да ли желите да дозволите Европској унији да одређује премештај немађарских грађана у Мађарску без дозволе Народне скупштине?”, постављено је тако да недостаје само још оно пословично „зар не мислите да…”. Реакција мађарских грађана била је сасвим очекивана – последња испитивања јавног мњења показују да би 75 одсто популације на постављено питање одговорило са „не”. А како и не би када пропагандна машинерија, коју је упрегла влада Виктора Орбана, чини све како би приволела грађане да се приближе њеној визији решавања мигрантског питања.

Слике житеља Будимпеште како на железничкој станици дочекују људе који су избегли пакао Блиског истока ишчилеле су веома брзо из колективног сећања, великим делом захваљујући маркетиншким маневрима власти. Најпре је државној телевизији наложено да не емитује потресне слике избегличке деце, да би се антимигрантска кампања толико захуктала да данас широм Мађарске ничу билборди који криминализују избеглице. „Да ли сте знали да је од почетка мигрантске кризе у терористичким нападима у Европи погинуло више од 300 људи?”, злокобно је питање са једног од плаката.

А ако је неко и помислио да оваква приљежност у антимигрантском агитовању нема своју политичку материјализацију, треба само да завири у најновије рејтинге мађарских политичких партија. Орбанов Фидес, који је у фебруару прошле године имао подршку свега 27 одсто грађана, по заоштравању избегличке кризе и владиних мера против нежељених гостију попео се на 32 одсто почетком ове године, односно 37 одсто прошлог месеца.

(Илустрација Јован Прокопљевић)

МЕРКЕЛОВА ИЛИ ОРБАН: Ових дана се навршава година откако је море избацило тело трогодишњег сиријског избеглице Ајлана Курдија на обале Бодрума. Фотографија мртвог детета обишла је свет и осванула на насловним странама многих светских листова („Политика” није била изузетак), а причи о трагедији једне земље и њених народа на тренутак нису била потребна додатна појашњења. Политичари су се утркивали у изразима пијетета према избеглицама, а најмоћнија фигура Европе, канцеларка Меркел, покровитељски је упозоравала своје колеге на неопходност пружања руке невољницима. Међутим, како смо накнадно сазнали, „избегличка мајка” или „мути”, како су јој клицали мигранти заглављени на блатњавој ничијој земљи између Грчке и Македоније, учинила је све да осујети могућност доласка незваних гостију у Немачку.

Све то подсећа на причу о добром и лошем полицајцу. Орбан, који не преза да мигранте назове „отровом” само да би се додворио гласачима, и Меркелова, која је са истим циљем, као „избегличка мајка” своју „децу” меком, али одлучном руком удаљила од немачке трпезе, у овој игри су тек две стране истог новчића.

ЕВРОПСКА ИСКУШЕЊА: Прича о избеглицама само је један од показатеља дезоријентисаности у којој Европа безуспешно покушава да се снађе већ неколико година. Ударци нису били мали и дошли су један за другим. Криза евра, Украјина, мигранти, да поменемо само најдрастичније. Стари континент их је издржао на ногама, опасно се затетуравши, највише после милионског таласа миграната. Ипак, права преломна тачка била је неадекватна реакција на украјинску кризу. Европа се једноставно није снашла у сукобу који се дешава под њеним прозором.

Како то обично бива, време турбуленција и великих криза још једном се показало као плодно тле за бујање свакојаких екстремистичких покрета који имају макар једну заједничку црту – нетрпељивост према заједничком европском пројекту. Досад највећа круна евроскептицизма био је успешан „брегзит”, а поменути мађарски референдум и будући италијански, у свом подтексту такође носе забијање клина у европску конструкцију.

И све то због неконзистентности европских лидера са прокламованим европским вредностима. Да не буде забуне, на унапређењу ЕУ би могло још да се и те како ради, али остаје чињеница да је то и даље најуређенији део планете. Вредности као што су владавина права, јачање институција, људска права (и за мигранте), ограничавање и подела власти суштински су уткане у европске темеље. Прављење компромиса по овим питањима највише ће се окренути против самих Европљана. Један корак ка било каквој нагодби нужно представља макар два уназад за целокупни континент.

И тек кад буде начисто да вредности на којима почива нису предмет политичких дилова, Европа ће повратити ауторитет који јој ових дана очајнички недостаје. Тада ће осујетити планове онима који би да вуку опасне потезе. Наравно, у европском дворишту.

Коментари16
8bc0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља