Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Пчеле би да изађу на референдум

Кад би пчеле добиле право гласа, оне би на референдуму гласале супротно од већине Британаца – против „брегзита”. Медоносне крилатице већ су осетиле на својој кожи шта значи кад одлучиш да изађеш из Европе.

Брисел Уједињеном Краљевству ускраћује финансирање из фондова за научна истраживања, па су британски универзитети принуђени да новац узимају од приватних компанија. „Бајер”, једна од тих великих мултинационалних компанија с милионским профитима, наручује истраживања и очекује повољан резултат. Тема истраживања је да ли запрашивач који производи „Бајер” утиче неповољно на животни век пчела.

Одговор до кога долазе научници у Британији у складу је с очекивањима финансијера истраживања. Запрашивач дотичне фирме је безопасан, он не доводи пчеле у опасност. Европска унија, где су слична истраживања финансирана из независних фондова, забрањује употребу истог запрашивача, јер по њиховим сазнањима, хемикалија изазива помор пчела, што угрожава читав ланац људске биљне исхране.

Британски научници упозоравају на опасност прихватања новца од приватних компанија у погледу квалитета истраживања. Са друге стране, институти ће бити приморани да у недостатку средстава из фондова из Брисела прихвате новац пристрасних финансијера.

И референдуми су нека врста запрашивача. Бије их глас да непогрешиво детектују народну вољу и зато сви воле да их расписују и финансирају. Тешко, међутим, да су резултати народног изјашњавања поуздани барометар јавног мњења. Владајући политичари у Британији су, на пример, одлучно одбацили предлог појединих лабуриста да се изађе на други референдум о изласку Британије из ЕУ.

Има стручњака који објашњавају да је други референдум неопходан ако Лондон жели да сазна шта народ заиста мисли и ако хоће да поштује већинску вољу. За други референдум се залаже познати професор економије на Оксфордском универзитету Сајмон Рен Луис. Да би лаицима објаснио како се не ради само о понављању референдума већ о суштинској разлици између првог и другог изјашњавања, он се прави следећу паралелу:

Једног дана сте одлучили да се преселите у другу кућу јер вам је досадашњи дом досадио, нервирају вас недостаци и мане вашег стана. Та одлука може се упоредити са референдумом о „брегзиту. Али ви немате појма где да се преселите. То може бити пресељење у сличну кућу у комшилуку или можда размишљате да се преселите у други крај земље, где су некретнине јефтиније и где ћете тражити нове пријатеље и посао.

По тумачењу Рена Луиса, референдум од 23. јуна значио је зелено светло за пресељење у нови стан. Нови референдум биће расписан убрзо за првим, али тек када се јавност сазна какве све некретнине долазе у обзир. На новом изјашњавању ви ћете, пошто сте сазнали шта вас све чека и какве вам се могућности нуде, одлучити да ли заиста и даље желите да се селите. Он тврди да би одузимање права на други референдум значило да вам се ускраћује могућност да се определите каквим животом желите да живите. Ви сте, каже овај стручњак, приморани да прихватите било какав смештај, чак и онај који вам се чини много лошијим од вашег садашњег дома.

Научна логика оксфордског професора обилује типично енглеским лапсусима. Не пада му на памет да у кући из које је станар решио да се исели живе и други (ЕУ) који такође гледају како да попуне место, поделе трошкове и разместе намештај у новонасталој ситуацији. Не може Брисел да запусти кров и прозоре, пусти промају да фијуче кроз расклиматана врата и да чека енглеског станара да размисли. Хоће ли наћи нешто боље? Касно је сада, поручују не само из Брисела, јер нестрпљење расте и међу појединачним чланицама, станарима те европске куће.

У сасвим другој ситуацији је, на пример, Шкотска. Она је 23. јуна већински гласала за останак у ЕУ, али се сматра нераздвојивим делом британског домаћинства. Единбург прети понављањем референдума о шкотској независности. На првом, одржаном у септембру 2014, већина Шкота (55 одсто) изјаснила се против отцепљења. Сада, када Британија тражи одвајање од ЕУ, Единбург има оправдање за расписивање новог плебисцита, јер Шкотска не жели да изађе из Европе. Општи метеж додатно компликује Мадрид, који не допушта да Каталонија изађе на изјашњавање о својој независности. Такав плебисцит био би неуставан. Уколико се Барселона ипак самовољно одлучи да одржи референдум и потом се отцепи од Шпаније, Мадрид неће дозволити новој држави да остане у чланству ЕУ. Због тога ће бити изричито против и ако Шкотска затражи да остане чланица Европске уније, иако Лондон из ње излази.

Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је „цунами референдума у Европи”, али на Балкану је сезона плебисцита прилично килаво почела. Вашингтон и ЕУ упозоравају да је референдум о Дану Републике Српске најављен за 25. септембар неуставан, а Стејт департмент помиње и велики трошак за његову организацију.

Цунами који помиње Виктор Орбан није завредио њихову пажњу. Мађари ће одговарати на питање о „праву ЕУ да одлучује о насељавању немађарских држављана у Мађарској без одобрења парламента”. Виктор Орбан и владајућа партија Фидес очекују да народ одбије препоруку Брисела о примању избеглица. Резултати референдума треба да покажу да је „већина Мађара против бриселске бирократије”, каже Орбан, који сутра долази у посету Србији. Већ се зна да Београд нема ништа против тога што су и војвођански Мађари позвани да гласају против настањивања избеглица у суседној земљи. Председник војвођанске скупштине Иштван Пастор слаже се с Орбаном да ЕУ не може да намеће сувереним државама пријем странаца на своју територију.

После мађарског, очекује се запрашивање Европе референдумима. Они су по тону слични као британски плебисцит о „брегзиту”: хоћете ли да поштујете бриселски кућни ред или да га кршите.

Део Србије, сто педесет хиљада војвођанских Мађара са двојним држављанством позвани су да се изјасне против тог кућног реда. А председник кућног савета није протестовао због оваквог антиевропског наговарања.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.