Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОСВРТ НА ФЕЉТОН НАДЕЖДЕ ВИНАВЕР ОБЈАВЉЕН У „ПОЛИТИЦИ” (4)

Прилог у корист бивших квислинга и колабораната

Одавање поште жртвама у Јадовну у првим поратним годинама (Фото: Jadovno.com)

У фељтону Н. Винавер пише: „О Јадовном се мало зна...” а у свим књигама о логору Јасеновац (а има их много) налазе се и текстови о логору у Госпићу и о стратишту Јадовно. Посебно је др Ђуро Затезало објавио књигу у два тома: „Јадовно”, обима већег од 1.500 страница, те нико не може закључити да се о Јадовном мало зна. Мора много да се прочита да би се много сазнало. То и није тако тешко, књигу о објављеним изворима и литератури о Јадовну и јасеновачким логорима написао је Јован Мирковић, у издању Музеја жртава геноцида Београд.

Ауторка фељтона пише: „Логораши су 22. 4. 1945. направили велики подвиг...” али бројке јој нису тачне, тј. она наводи да се спасило 80 логораша, а спасило се њих 128, објављена су њихова имена и презимена. Исто тако зна се да је тада у логору било 1.075 логораша и да њих око 370 није учествовало у побуни – пробоју из логора. Њих 488 нашло је смрт у реци Сави, а оних 470 поубијале су усташе. (Аутор о устанку логораша износи низ појединости у Прилогу 2, који због дужине текста не објављујемо, прим. ред.)

Такође, ауторка пише: „Јасеновац није објашњен ни као историјска чињеница...”. Да је прочитала барем 1.500 објављених докумената усташке провенијенције НДХ, књиге, научне радове објављене у бројним часописима, дневној и ревијалној штампи, не би дошла до таквог закључка. То не значи да је историја о Јасеновцу завршена, допуне и објашњења увек су могући и добродошли. Али свакако не преко КПЈ и Јосипа Броза Тита уз помоћ књиге Николе Николића.

Зато овај фељтон није прилог историјској науци, већ прилог у корист бивших квислинга и колабораната, који и 2016. године марширају улицама и дижу споменике својим миљеницима, користећи „демократију” партија на власти.

На крају, написано је сијасет књига и објављено на хиљаде докумената који побијају све што је професорка француског језика написала у свом фељтону и у поговору књизи у којем је те глупости написала. Новине трају један дан, а књига ће завршити у рукама њених истомишљеника.

Ипак, да завршим једном војном темом, пошто није тајна одговор на ауторкино питање: „Зашто партизанске снаге на челу с Титом нису покушале да ударе на Јасеновац?” Одговор је опширан, Тито је наредио да се испита могућност напада на Јасеновац, и то 31. марта 1942. године. Одговор су му дали његови потчињени команданти.

(Аутор у Прилогу 3 износи низ документованих тврдњи о разлозима због којих Јасеновац нису ослободиле јединице НОВ и ПОЈ-НОВЈ, али због дужине текста овај прилог не објављујемо, прим. ред.)

* Пуковник ЈНА у пензији, вишегодишњи директор Војноисторијског архива, аутор низа књига о Јасеновцу

(Наставиће се)

 

Јадовно

Логор Госпић-Јадовно настао је тако што су усташе одмах по проглашењу НДХ запоселе затвор окружног суда у Госпићу и у њега и овчије шупе од јуна 1941. почеле да логоришу Србе, Јевреје, комунисте и антифашисте као политичке противнике. Затвор је претворен у Концентрациони логор Госпић, са стратиштем Јадовно на Велебиту.

Дневни капацитет логора био је 2.000-3.000 логораша (људи, жена и деце). Да би се омогућио прилив новологорисаних, усташе су свакодневно одвозиле људе у логор Слано на острву Пагу (према процени, кроз њега је прошло око 16.000 лица). Остале су везивали у ланце и жице, а онда их у групама од 200 до 400 људи пре и после подне одводили на стратиште Јадовно, удаљено око 20 километара од Госпића.

Масовно довођење логораша почело је јула 1941. и трајало до половине августа 1941. године. Почетком јула 1941. Усташка надзорна служба доноси одлуку да се више нико не шаље у Концентрациони логор „Даница” у Копривници, већ да се Срби, Јевреји и комунисти у групама „упућују у концентрациони логор Госпић”. У вези с тим Равнатељство усташког редарства у Загребу издало је окружницу да се Срби и Јевреји морају одмах отпремити у „концлогор Госпић”. За том одлуком следиле су и одлуке осталих равнатељстава усташких редарстава широм НДХ.

Колико је недужних људи убијено у Концентрационом логору Госпић и на његовом стратишту Јадовно до 21. августа 1941. године, тј. до његовог укидања, тешко је тачно утврдити, јер су многи документи уништени. Због тога о броју убијених постоје различите процене. У једном документу из јула 1942. пише да је само у августу 1941. у Госпићу убијено 18.000 логораша, а у другој усташкој изјави из тог периода наведено је да је логор Госпић прогутао 28.500 душа.

Према изјавама преживелих логораша, датим 1942. године, као и у послератним публикацијама, наводи се бројка од 30.000 до 48.000 убијених логораша. Преживели су те процене износили на основу тога што су пратили колико је њихових другова свакодневно одвођено у Јадовно, одакле се нису враћали. Просечно је реч о 600 људи у току дана, те није тешко утврдити да је број убијених за два месеца био већи од 30.000 логораша.

Логор Госпић, због италијанске окупације демилитаризоване зоне, усташе су морале на брзину да преселе. Последњи логораши који нису побијени пребачени су у августу преко Јастребарског у новоформирани Концентрациони логор Јасеновац, а неки и у Концлогор Крушчица крај Травника.

 

Коментари45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.