Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРБИ У АЛБАНИЈИ (3)

Срби из Скадра траже изградњу културног центра

Павле Брајовић и наш дописник (Фото: Лична архива)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Занимљиво је да на попису становништва из 2011. године, како нам каже наш саговорник Павле Брајовић, у околини Фира није регистрован ниједан Србин, „јер смо тада позвали Србе да не излазе на попис, зато што није био слободан и био је против наше националне заједнице”.

„Центар Српства је Скадар. У њему је рођен и цар Душан. Из њега је све поникло. То нико не сме да заборави. Тамо се морају обновити српске институције старе неколико стотина година. Ево, 1822. године овде је основана школа ’Свети Сава’ и то је било тачно 60 година пре албанске школе”, подсећа Брајовић.

Директор те школе био је Харалампије Андрић, а школа је угашена 1934. године, за време владе краља Зогуа, кад су албански националисти увели дискриминаторски стандард, којим је одобрен грчки и македонски, а забрањен српски језик.

„То је довољан разлог да влада Србије препозна центар образовања Срба, а то је Скадар. Овде се мора саградити српски центар у оквиру којег ће радити и обновљена школа ’Свети Сава’, поручује помало љутито Брајовић.

У то време је албанска власт успела да приволи Србина Милоша Николића, будућег најпознатијег албанског песника Миђенија, да српској деци предаје нематерњи језик управо онако како је то прописао Зогу.

Он наглашава да овог бившег Србина албански уџбеници и лектира третирају као највећег албанског нововременог песника. А из тога доба једноумности и диктатуре Енвера Хоџе, подсећа, потиче систематско затирање свих српских имена и презимена.

„Било је то равно злочину, лудилу, не знам како да кажем. Тадашња комунистичка партија мењала је Србима имена по књизи Енвера Хоџе. Нашем народу су уписивали најпогрднија имена, попут Мрава, Тополе, Траве, Трешње, Прозора, Камена, Блата и слично. Ево, мом брату су избрисали из листе рођених име Божо и уместо њега уписали Елидор”, с огорчењем прича Брајовић.

Према подацима до којих је дошао Брајовић, од Скадра до Драча било је 360 српских православних цркава. Марко Лопушина наводи податак да их је на територији Албаније било 1.800, при чему ниједна није била католичка. „Нестале су, порушене, запаљене, а оне које су се свиделе католицима Ватикан је купио новцем од власти, па се и сада виде детаљи промене звоника и других православних обележја. Једино је преживео велелепни православни манастир Арденица, који је спасло складиштење житарица у њему”, прича нам Брајовић.

Да је Свети Сава заиста „највећи молитвеник за српски народ” и

да никада није напустио свој страдални род у овој земљи, уверава нас и писац Будимир Дубак, који се помно бави српским коренима, идентитетом и културом српског народа.

„Почетком двадесетог века, тачније 1902. године, ’Цариградски гласник’ је на српском известио о прослави Савиндана у Скадру.

Сутра: Срби за које политика није занимање

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.