Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како учити српски као нематерњи језик

Исти програм не може да се примењује за све ученике, упозоравају професори у суботичким школама
Уџбеници из којих Мађари уче српски језик (Фото: А. Исаков)

Суботица – О чему је девојка маштала носећи каблић на пијацу? Шта за њу представљају црвена ћурдија и антерија? Колико деце којима је матерњи језик мађарски може да разуме ове реченице, и колико им у свакодневном сналажењу може бити од помоћи то што знају шта је ћурдија и антерија?

Цитат је тек насумично одабран из уџбеника за учење српског као нематерњег језика у другом разреду средње школе. Наставници одавно упозоравају да оно што се учи у школи није од помоћи ђацима из мањинских заједница да науче српски језик, као званични службени језик државе.

У Суботици, изразито мешовитој средини, одавно је јасно да ће дете које нема другара на игралишту које говори српски тешко из уџбеника научити језик државе у којој живи. Да проблем постоји видљиво је и из коалиционог споразума који су средином месеца потписали лидери СНС-a и Савеза војвођанских Мађара, у ком се каже да ће од школске 2017/18. године увести нови план и програм учења српског као нематерњег с циљем да припадници националних заједница науче језик већинског народа.

Постојећа ситуација као да искорењује билингвалност, констатује у разговору за „Политику“ мр Ђорђе Сабо, професор српског језика у Економској средњој школи. Свакодневно он у разреду од преко 30 ученика покушава да учење језика „уравнотежи“ између ученика који једва да умеју да склопе реченицу и оних који га питају да ли да састав пишу ћирилицом. – Једноставно решење би било када би нам просветне власти дозволиле да почетком године одредимо ниво знања код деце и да их поделимо бар у две групе, као што је случај код стручних предмета или веронауке и грађанског васпитања – прича нам мр Сабо. По његовом мишљењу, превише је граматике и готово архаичних књижевних текстова, уместо комуникације и савремених текстова захваљујући којима би ученици лакше успоставили контакт. – Постоји још један проблем – каже Сабо. – За тираж од око хиљаду примерака уџбеника за српски као нематерњи није заинтересован нико осим Завода за издавање уџбеника, а који за уџбеник тражи 1.200 динара а за радну свеску још 700 динара. Уџбеник за српски као матерњи кошта 500 динара.

Институције мађарске мањине до сада су увек инсистирале на учењу и очувању матерњег језика. Сада би кренуле и у офанзиву за учење српског језика, јер је то један од начина да се припадници мађарске мањине овде задрже и овде добију посао. – Припреме за нови програм почеле су 2014. године – каже нам Анико Јерас, председница Извршног одбора Мађарског националног савета и стручњак за ову област. Тада је ОЕБС, заједно са представницима Министарства просвете, формирао радну групу са задатком да одреди стандарде за учење језика.

Један од чланова ове радне групе је и професор Александар Догнар, из средње школе на мађарском језику „Костолањи Деже“. Догнар нам каже да су обишли школе на југу Србије, са албанским становништвом, и на северу где живе Мађари, али и Русини и Словаци. – На терену се показало да морамо да успоставимо стандарде за хомогене средине, где живе претежно мањине и немају контакт са изворним говорником српског језика, затим хетерогене средине где мањине долазе у контакт са српским језиком и напредни ниво, који се односи пре свега на језике који су слични српском, попут хрватског или босанско-бошњачког – наводи Догнар.

Када се након предстојеће јавне расправе одреди стандард за сваки од нивоа, следећи корак је израда плана и програма. Анико Јерас каже и да имају одређених замерки, те да сматрају да се не може очекивати да ученик научи и до 700 речи на два часа недељно. Саговорници „Политике“ кажу да је неопходно пре свега учење језика растеретити обимне граматике и књижевних текстова, увести више комуникације, прилагодити књижевне текстове, по узору како то раде Енглези или Немци, са мањим бројем нових речи. Уосталом, упозоравају, ни енглески ни немачки се не учи на штиву Шекспира или Гетеа, па бисмо и ми морали одустати од Андрића и Боре Станковића за учење језика, и окренути се прилагођеним некњижевним текстовима.

Спремност за учење језика ипак није само питање доброг плана и програма, кажу у школама, већ и атмосфере, у којој се учење српског језика неће доживљавати као додатни терет.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.