Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јермени желе Штефанеково злато, али оно остаје у Србији

Незадовољни суђењем у олимпијском финалу, представници јерменског рвања затражили правду на Суду за спортску арбитражу у Лозани. – Извршни директор ОКС-а Дамир Штајнер каже да је такав покушај бесмислен
Мигран Арутјуњан и Давор Штефанек на додели медаља (Фото Ројтерс)

У Србији се тек данас подигла прашина око изјава које стижу из Јерменије, а појавиле су се у локалним медијима још 22. августа. Реч је о покушају да се промени исход финала у рвачком финалу, у грчко-римском стилу (66 кг), између нашег шампиона Давора Штефанеке и јерменског борца Миграна Артјуњана, што би био преседан у историји спорта.

Пре три дана у Јеревану је одржана прес-конференција на којој су говорили представници Рвачког савеза Јерменије. Како је пренео јерменски портал „Спорт“, Артјуњанов тренер Самвел Геворгјан је изјавио да је тај савез „затражио правду на Суду за спортску арбитражу у Лозани“:

– У последњем мечу одузели су нам победу и златну медаљу на крајње неморалан начин. Сада чинимо све што је у нашој моћи. Уложили смо жалбу Суду у Лозани. Послали смо све релевантне доказе и видео снимке који се сада обрађују. Учинићемо све да вратимо нашу златну медаљу.

Све је почело дан по завршетку Олимпијских игара у Рију, када су огласили и олимпијски комитет и рвачки савез Јерменије, сматрајући да су судије у поменутом финалу биле пристрасне када су доделиле победу Штефанеку. Резултат је био нерешен, али је наш олимпијац, сходно правилима, проглашен за победника – у таквим ситуацијама бољи је такмичар који последњи освоји поен.

– Независна Јерменија могла је да има свог трећег шампиона, али је пристрасном одлуком судије Артјуњан лишен прилике да стоји на највишем месту победничког постоља. Срамном одлуком судија златна медаља је додељена српском борцу, док је сребро припало Артјуњану – наводи се у саопштењу ОК Јерменије.

Рвачки савез наставио је у истом тону, изневши тешке оптужбе на рачун председника Уједињеног светског рвања (УВВ) Ненада Лаловића, нашег представника у Међународном олимпијском комитету (МОК), коме је читав свет, на челу с Америком и Русијом, одао признање што је завео ред у рвачком спорту и сачувао му место у олимпијској породици.

– Већ трећи пут се догађа да представници Уједињеног светског рвања Ненад Лаловић и Михаил Мамијашвили доприносе томе да судије подигну руку Артјуњановом противнику. Бесмислено је причати о пристрасном суђењу јер риба смрди од главе.

У изјави за „Политику“ извршни директор Олимпијског комитета Србије (ОКС) Дамир Штајнер, шеф српске мисије у Рио де Жанеиру, рекао је да није ни најмање забринут због вести из Јерменије:

– Колико ја знам, Јерменија се није жалила Суду у Лозани, а да ли ће, не знам. Стичем утисак да су њихови званичници дали изјаве које су више за локалну употребу. Такви покушаји су у сваком погледу бесмислени, а пре свега јер за тако неосноване оптужбе следе драконске казне. Ни најмање нисам забринут. Злато остаје у Србији.

У историји модерног олимпијског спорта никада нису одузимане медаље због судијских одлука, чак и када су се на њих жалиле највеће силе. Најбољи пример за то је кошаркашки финале на Играма у Минхену 1972, када је Совјетски Савез у најконтроверзнијој утакмици свих времена савладао селекцију САД са 51:50 и нанео јој први пораз на највећој смотри спорта.

Последњи напад понављан је два пута при вођству Америке 50:49, због чувене „три секунде“ (записнички сто није добро подесио сат), а из трећег покушаја совјетски тим је стигао до победе: Једешко је дугим додавањем пронашао Александра Белова који је из рекета поентирао.

Читаву ноћ је заседао Фибин одбор за жалбе и одлуком 3:2 (превагнуо глас Мађара Ференца Хепа) регистрована је победа СССР-а. У том финалу догодио се преседан да се лично генерални секретар Фибе (Вилијам Џонс) умешао у одлуку судија.

Амерички кошаркаши никада се нису помирили са одлуком да буду други, неколико филмова је снимљено о том догађају, а сребрне медаље и данас чаме у сефу МОК-а у Лозани.

Пре неколико година постојала је иницијатива да се америчким играчима у позним годинама уруче одличја, али то се ипак није догодило. МОК је поставио предуслов да се сви играчи изјасне да желе медаљу, али неки су били непоколебљиви.

Иначе, Суд за спортску арбитражу (КАС) постоји дуже од три деценије. Основан је 1984, на идеју тадашњег председника МОК-а Хуана Антонија Самарана, са циљем да се решавају нагомилани спорови у спорту.

Кад су Олимпијске игре у питању, до сада је 80 медаља одузето спортистима, али увек због допинга. Први такав случај је у вези с Играма у Мексико Ситију 1968, много пре оснивања КАС-а.

Последњи пут овај суд се нашао у ударним вестима великих светских медија када се пре десетак дана Параолимпијски комитет Русије жалио Врховном суду Швајцарсе на одлуку КАС-а суспендује неке руске параолимпијце.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.