„Црна рука” ће се играти у најбољем саставу

Љубиша Ристић (69), један од најбољих позоришних редитеља свих времена на просторима бивше Југославије, припрема ново издање свог позоришног мјузикла под називом „Тајна Црне руке”.

Ова представа је играна 31. децембра 1983. у „Сава центру”, а ово ново издање играће се 9. октобра ове године исто тако у „Сава центру” у Београду.

„Црна рука” је, историјски, била група официра на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом који су 29. маја (по садашњем календару 11. јуна) 1903. извели Мајски преврат у којем су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга, па је на српски престо доведен Петар Први Карађорђевић.

Превратом је прекинута лоза династије Обреновић, која је владала Србијом. Преврат је имао велики утицај и на спољнополитичко опредељење Србије зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Русију.

У ових четрдесетак година Љубиша Ристић је имао низ животних акција: од студентске 1968. и редакције „Студента” и „Видика”, преко дипломске „Бубе у уху” у ЈДП 1971. до „Ослобођења Скопља”, представе којом је 1978, с Надом Кокотовић, Душаном Јовановићем и Радетом Шербеџијом основао позориште КПГТ с којим су освојили свет.

До 1990. су играли седамдесетак представа годишње у иностранству. Били су огледало југословенске културе на три континента. Основали су „Годо фест”, „Авала фест”, „Будва град театар”, „Которарт”, претворили Суботицу у мултикултурни и мултиетнички југословенски позоришни центар.

Љубиша Ристић је потом направио „излет” у политику као председник ЈУЛ-а, а затим је са Данком Палиан основао „Међународни арт центар” у Београду, у Старој Шећерани, надомак Аде Циганлије.

Од оне „Црне руке” до ове нове прошле су 33 године. Шта сте променили сем неких глумаца?

Глумце углавном нисам променио, само сам додао 25 нових глумаца и певача, 26 нових младих балерина – тако да нас је укупно 80, на сцени 50, а у алтернацији још 30! Од ликова, сем оних од раније (Европа, Ајфелова кула и Дебела Берта, Александар Обреновић и Александар Карађорђевић, престолонаследник Франц Фердинанд и Софија, краљица Драга и Никола Пашић, Апис и завереници, Принцип и његови другови), додао сам, истине ради и бољег разумевања Срба и Србије, Магу Магазиновић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, затим Јована Скерлића, Димитрија Туцовића и Иву Андрића. Наравно да није могло без Воје Танкосића, Николаја Велимировића и Димитрија Митриновића.

А како од тог доба доживљавате све политичке промене у земљи?

Онако како Пашић каже у представи: Многе промене биле су у Србији… Може да буде, а може и да не буде!

Да ли имате намеру или позив за ново ангажовање у политици?

Ни намеру, а ни позив! Коме сам ја потребан!

Да ли сте се, после разлаза, икад чули са Миром Марковић?

Није било никаквог разлаза и нисмо се чули од како није било никаквог разлаза!

Одличан сте политички коментатор. Зашто то не радите јавно – у новинама или на телевизији?

Зато што то раде експерти, а ја се у то разумем.

Опет овом акцијом подижете интересовање за позориште. Којом формулом то решавате?

Ајнштајновом формулом: Е=mc2. Енергија је једнака маси помноженој са квадратом брзине светлости! Као што видите реч је о позоришту.

Шта још намеравате да учините на позоришној сцени Србије?

Моје су намере већ педесет година на тој сцени исте и савршено нечасне: што више представа, што више нових младих глумаца и редитеља укалемљених са старима који су најбољи, што више продатих карата, па да поделимо бар нешто пара уметницима.

Шта мислите о медијској сцени Србије...

Strangers in the night (Странци у ноћи).

... а шта о „Политици”?

„Борисе Давидовичу, не дај се пасјим синовима…!” (Данило Киш)

Шта је сад највећа опасност за Србију?

Да се Велике Силе помире и договоре…

Колико имате општепознатих пријатеља?

Неколико… Радета Шербеџију, Петера Хандкеа, Ивана Ћурковића…

Ко Вам је учинио велику услугу, а није Вам био пријатељ?

Феђа Стојановић.

Шта је у Вашем послу најтеже?

Мој посао редитеља је прилично лак: углавном вичем и правим се важан.

Шта мислите најгоре, а шта најбоље о себи?

„…тако стар, а тако млад…” (Тин Ујевић, чини ми се)

Кажу да сте тиранин у послу. Па ипак су многи Ваши сарадници инфицирани „ристићизмом”!

То причају само они који никада нису радили са мном. Инфицирани су они позориштем, а не Ристићем.

У ком саставу ће играти ова „Црна рука”?

У најбољем: тим који побеђује се не мења.

Спортски речено, ко је капитен овог тима глумаца?

Рада Ђуричин, наравно.

Шта Вам је најважније у послу, а шта у животу?

У животу ми је најважнији посао, а у послу живот. Поред Данке, наравно.

Шта не можете да прежалите?

Убиство земље у којој сам живео. За мене је Југославија била културна идеја која је старија од сваке политичке!

Које осећање Вас води у младост?

Ја већ дуго живим у младости. Тако ћу се понашати до краја живота…