Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привремени послови– проблеми стални

Прошле године ангажовано 86.312 особа, радници на овај начин не би могли да буду запослени дуже од 120 дана, али то мало ко поштује
(Фото Д. Јевремовић)

Већ шест година Београђанка К. С. ради у државној установи.  Поверени су јој важни и одговорни послови, али јој држава као послодавац за све то што ради није указала довољно поверење, какво К. С. иначе сматра да заслужује. Ова жена тврди да савесно обавља свој посао, али радну књижицу, оверену за стално, никако да добије. Свака три месеца принуђена је да обнавља уговор о привремено-повременом ангажовању. Не може да бира да ли ће и када отићи на заслужени годишњи одмор. Прековремени и рад викендом – за њу су део свакодневице. Због свега тога, ова савесна радница осећа се прилично израбљено и злоупотребљено што би, како додаје, више могла да очекује од приватног послодавца, него од државне установе у којој ради.

Да ли из незнања или због страха од отказа, многи радници и послодавци у Србији данас су саучесници у незаконитим облицима запошљавања. И поред забране запошљавања у јавном сектору која је у Србији на снази од почетка 2014. године, у државним кућама радници се и даље, јавна је тајна, ангажују захваљујући уговорима о привремено-повременим пословима. Донекле, држава на то и има право. Проблем је што се лимит често прекорачује. На то је пре извесног времена упозорила и Светска банка када је у извештају који се односио на преглед финансија локалних самоуправа подсетила да је „укупан број запослених на неодређено само незнатно изнад нумеричког лимита који је одредила влада”.

– Трећина не поштује тај лимит, а већина њих прекорачује лимит за запошљавање на одређено време – назначила је Светска банка.

Колико држава заправо злоупотребљава раднике и да ли њене институције и локалне самоуправе треба одговорније да примењују политику запошљавања како би држале буџет под контролом?

У Министарству рада и запошљавања подсећају да би овакви привремено-повремени послови требало да постану изузетак, а не правило за послодавце, посебно ако је познато да они према Закону о раду не смеју да трају дуже од 120 дана у току календарске године. Са оваквом врстом уговора радници нажалост немају сва права која би имали да су запослени за стално. Ускраћено им је право на плаћено боловање, углавном нису поштеђени од неплаћеног прековременог, рада викендом или ноћу…

– Могуће је уговарање фиксне накнаде или плаћање прековременог рада, али послодавац нема обавезу да исплати увећање по основу прековременог рада као код запослених. Иако законом није изричито прописано, ограничења у погледу трајања радног времена морала би да се поштују, док за случај повреде на раду запослени остварују право на лечење, не и на накнаду за време боловања – набрајају у министарству.

Радницима ангажованим на овај начин ускраћено право на плаћено боловање, углавном нису поштеђени од неплаћеног прековременог, рада викендом или ноћу, а инспекторима се жале само због неисплаћених зарада

Према подацима по основу уговора о привремено-повременим пословима, у току прошле године ангажовано је 86.312 особа.

За првих осам месеци ове године Инспекција рада утврдила је да поједини послодавци на овај начин радно ангажују лица дуже од 120 радних дана у календарској години.

– Послодавци их упошљавају на пословима физичко-техничког обезбеђења, чишћења и одржавања хигијене у објектима, у области угоститељства… Они који закључе такве уговоре ретко кад се обраћају Инспекцији рада, а и када затраже помоћ разлог је најчешће неисплаћена накнада зарада – наводе у министарству рада.

Уз рад на одређено и рад на уговор постао је главни метод заобилажења званичног ограничења запошљавања на неодређено време. На ту групу радника сада отпада трећина од укупног броја запослених у локалној самоуправи, наведено је у извештају Светске банке.

У Србији радници данас размишљају: „Боље и тако да радим, па да нешто зарадим”, док послодавци мисле како је овако запошљавање радника боље јер могу лакше да их отпусте. Обим посла у неким делатностима варира у току године, па је сасвим нормално да се радници запошљавају на одређено време. Ипак, у пракси се дешава да фирме запосле раднике по уговору о привременим и повременим пословима, а на три месеци само промене име радног места, или измене опис посла, док радник у суштини обавља исти посао за исту накнаду годинама. Радници пристају на то јер немају другог избора, а фирме не желе да их отпусте јер су уложили време и новац у обуку тих радника, па са њима поново потписују исте уговоре са мало измењеним описом посла.

Ко све може да ради
Уговор о обављању привремених и повремених послова послодавац може да закључи са незапосленом особом, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, корисником старосне пензије, као и са особом која је члан омладинске или студентске задруге. У току минуле године тако је, према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања, ангажовано 5.193 особе на привременим и повременим пословима преко омладинске, односно студентске задруге.

Ове године у општини Параћин покушали су на све начине да се придржавају правила о забрани запошљавања и избегну сувишно склапање уговора о привремено-повременим пословима са радницима. На крају им се то обило о главу. Уместо да приштеди, ова централна општина Србије направила је већи, непланирани трошак у буџету. Све због кошења траве.

– Година је била кишна, па је доста посла било око кошења. Нажалост, нисмо имали довољно радника у нашем комуналном предузећу који би тај посао могли да обаве на време. Зато смо били принуђени да распишемо тендер захваљујући којем смо платили фирму која је покосила траву. Локалну самоуправу то је коштало више него да је једноставно платила привремени рад за неки број радника – открива Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Примера ради, за ангажовање фирме и расписивање јавне набавке за кошење траве, додаје први човек Параћина, општина је издвојила неколико милиона динара.

– Да смо имали могућност да ангажујемо сезонце, за то бисмо определили мање од милион динара. Њихов посао трајао би три месеца. Уштеда у буџету била би знатно већа, а грађани задовољнији – подсећа Пауновић.

У овој општини тренутно ради око 460 људи, али да и даље није на снази забрана запошљавања у јавном сектору, у сталном радном односу могло би да буде још 120 радника. Сем њих, разне послове у име локалне самоуправе обављају и радници, ангажовани на привремено-повременим пословима, али они чине тек десети део запосленог кадра.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lune
Iz svega ovoga se vidi da ovaj zakon treba menjati u odredbama koje regulisu ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Na osnovu ovakvog rada primaju se stotine radnika da bi poslodavci izabegli da placaju bolovanje, prekovremeni rad i sl. Zato zakonodavac mora da uvede obavezu da se i ovim radnicima placa bolovanje i prekovremeni rad. Ili tako ili da ovakvi ugovori budu samo izuzetno korisceni samo za odredjene poslove ( ako se kod poslodavca obavlja posao iz rednovne delatnosti i sasvim je ocigledno da ce radnik raditi te poslove stalno, onda se tu mora zasnovani radni odnos i sklopiti ugovor o radu. To bi inspekcija rada morala da kontrolise i sankcionise. Ako necemo da budemo zemlja u kojoj se radnici nemilice eksploatisu onda moramo da menjamo zakone koji omogucavaju bilo kakvu eksploataciju radnika.
Aleksandar Piskulić
Ja radim skoro tri godine u JKP Gornji Milanovac kao privremeni i povremeni radnik na poslovima iznošenja smeća i prema zakonu nemam prava na bolovanje ni odmor, a juče sam saznao da nemam prava da iskoristim slobodne dane koje sam zaradio tako što sam radio prekovremeno.Pre 15 meseci otkinuo sam prst na radnom mestu i nisam imao prava na bolovanje pa me je firma postavila privremeno na radno mesto portira, ali pod uslovom da nikoga ne tužim, ne otvaram bolovanje i ne uzmem povrednu listu.Juče je neki pijani čovek udario u kamion od pozadi dok sam ja stajao na papuči i pritom mi povredio noge, u firmi su mi rekli da u ponedeljak dođem na posao (ne mogu da stojim na levoj nozi) i da ne otvaram bolovanje koje je već otvoreno jer ću dobiti otkaz i da ne tužim čoveka koji me je udario.Zanima me šta bi bilo da su kojim slučajem morali da mi amputiraju jednu ili obe noge?Da li bih i onda morao da dođem na posao bez nogu?Država sve to zna i ne reaguje, jer je naviknuta da radi protivzakonito.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.