Чукаричка падина у диму спаљених гума

Кад се црни, густи дим усковитла изнад Чукаричке падине станарима остаје само да уведу децу у куће, покупе веш са терасе и затворе прозоре. Ни то им не помаже јер се непријатан мирис увуче у све делове стана. И тако годинама муку муче са првим комшијама из неусловног насеља с друге стране Улице маршала Толбухина (некадашњи Лазаревачки друм) који готово сваког дана спаљују гуме и каблове.

– Пет година живим на Чукаричкој падини. Од кад сам се уселила имамо исти проблем. Нисмо сигурни зашто то раде, али претпостављамо да на тај начин лети терају комарце, а зими се загревају, иако многи тврде да спаљују секундарне сировине како би изоловали бакарне жице које продају – каже једна станарка Улице обалских радника.

Кад упале логорску ватру, цело насеље прекрије црни облак. Дим се пружа до ФМП-а. И тако готово свако вече.

– По сат-два не промаљамо носеве напоље. Удишемо само ваздух који се затекао у стану. Кад се ватра угаси, изађемо, али ваздух и даље мирише на спржену пластику – објашњава четрдесетседмогодишњи Бојан М. и додаје да није пријатно одгајати дете у средини која сигурно није здрава.

Већина станара окупила се у „Иницијативу за здраву и безбедну Чукаричку падину”. Већ неколико година они покушавају да притиском на надлежне изборе своје право на чист ваздух.

– Дешавало нам се да нас полиција само посаветује да затворимо прозоре уз образложење да су у питању Роми и да им не могу ништа јер су национална мањина. Ми схватамо да они имају право да зараде за живот, али не дозвољавамо да због тога трпи квалитет наших живота. Становати у облаку дима није достојно ниједног човека – истиче Небојша Делић из „Иницијативе”. Не окривљује све становнике импровизованог насеља на Чукаричкој падини јер се, како каже, тим „бизнисом” бави петоро, шесторо људи. И тако цео један део града пати због бахатости неколицине.

Овдашње житеље забрињавају упозорења стручњака да изложеност оваквом загађењу може довести до озбиљних последица, као што су развој канцера, мутације гена, хормонске и респираторне сметње. Људи који спаљују секундарне сировине такође би требало да страхују за здравље јер сваки пут кад узму шибицу да пале пластику у гуме највише нашкоде себи.

Др Душан Девић, који се већ 15 година бави научним истраживањима у области онкологије, тврди да је за безбедно уклањање деривата нафте, који се користе за производњу гуме, неопходно користити високе термичке пећи.

– Спаљивање на отвореном доводи до непотпуног сагоревања органских материја, па тако долази до синтезе нових, још опаснијих материја. Међу њима су свакако најлошији бојни отрови диоксин и фуран који су коришћени и у Вијетнамском рату – истиче Девић и упозорава да се услед овог загађења могу јављати последице на плоду – деформитети или мртворођенчад, али и гушење, астма, парализе...

Он наглашава да ово није проблем само житеља Чукарице јер се неусловно насеље где се дешава непрописна „рециклажа” налази у близини заштићеног подручја водоизворишта. Штетне материје улазе и у земљиште, а затим подземним водама стижу до Саве.

Стручњаци Градског завода за јавно здравље су последњи пут у новембру прошле године радили мерења на овом делу Чукаричке падине и то на захтев Секретаријата за заштиту животне средине.

– Седам дана је контролисано присуство сумпор-диоксида, азот-диоксида, чађи и лако испарљивих органских једињења. Резултати нису одступали од очекиваних за то доба године и такву локацију. Станари са чијих тераса смо мерили загађеност ваздуха рекли су нам да баш тада нису приметили паљење гума – кажу у Градском заводу за јавно здравље. Они су истраживали само квалитет ваздуха, али нису улазили у насеље и узорковали земљиште.

Са овим проблемом упознати су и у општини Чукарица, нарочита њихова комунална инспекција.

– У више наврата смо организовали целодневна дежурства у сарадњи са комуналном полицијом, што је смањило проблем загађења насеља. Поново ћемо у сарадњи са комуналном полицијом организовати дежурства до касних сати како би се спречило паљење отпада и ширење непријатних мириса – кажу у општини.

Станари Чукаричке падине ипак су љути на општинске челнике и тврде да се о проблему са неусловним насељем говори само за време предизборне кампање. Градски менаџер Горан Весић рекао им је да зна „у каквом паклу живе”, али ни од њега нема конкретне помоћи. Највише ефекта, кажу упућени, имају писма послата на адресу премијера Вучића, најављена мерења квалитета ваздуха и новински наслови. Свесни да су тада под будним очима надлежних служби, спаљивачи секундарних сировина направе неколико дана паузе и за то време, како тврде њихови суседи из Улице обалских радника, у шумарку не пале чак ни цигарете. Нажалост, чим се на причу мало заборави, Чукаричку падину поново обавије дим.

У неформалном насељу око 500 људи

(Фото Д. Жарковић)

Неформално насеље на Чукаричкој падини постоји око три деценије. Простире се с десне и леве стране Обреновачког друма, односно Савске магистрале, на простору Макишког поља.

– У сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту, извршили смо попис становништва како би се направиле социјалне карте његових житеља. Према том попису, у насељу живи 81 породица односно 467 особа – кажу у општини Чукарица.

У општини истичу да су у сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту покренули иницијативу за трајно решавање проблема заштићене зоне водоизворишта на чијој површини се и налази део неформалног ромског насеља.

– Други део насеља налази се на простору будуће комерцијалне зоне Макишко поље. У плану је да се ово питање реши и да се у зони водоизворишта осигура висок степен заштите животне средине, као и социјални положај становника неформалног насеља – кажу у општини Чукарица.