Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И директор Еф-Би-Аја лепи селотејп на веб-камеру

Џејмса Комија оптужују за лицемерје, јер је познат као противник мера заштите којима компаније осигуравају приватност корисника, а сам око себе прави штит
(Илустрација Пиксабеј)

 

Истраживања показују да сваки пети корисник покрива своју веб-камеру због страха од шпијунаже, а међу њима је и директор Еф-Би-Аја. Говорећи ових дана на једној конференцији, Џејмс Коми је изјавио да је то „једна од разумних ствари које треба учинити”.

„Уђите у било коју владину канцеларију и видећете те стварчице за камеру на врху екрана. Постоји поклопац који може да се спусти да вас не гледају људи који на то немају право. Мислим да је то добра ствар”, искрен је био Коми, иако су га већ једном исмејали због тога што лепи селотејп на камеру и оптужили за лицемерје.

Први човек америчке савезне полиције у априлу је на скупу посвећеном приватности рекао да је само „прекопирао оно што је видео код неког паметнијег од себе”. Ове седмице је нагласио да није ненормално да и директор Еф-Би-Аја води рачуна о личној безбедности: „Надам се да закључавате аутомобиле и врата… Ако имате аларм, требало би да га користите. Мислим да људи треба да преузму одговорност за сопствену безбедност.”

У јуну се испоставило да и оснивач „Фејсбука” Марк Закерберг такође покрива камеру и микрофон на „мекбуку”, што је открила фотографија на којој се у позадини види његов лаптоп. На њему су и камера и улаз за микрофон били прелепљени траком.

Активисти за заштиту приватности оптужили су директора Еф-Би-Аја за лицемерје. Он је познат као противник мера заштите попут енкрипције којима компаније осигуравају приватност корисника, а сам око себе прави штит.

„Коми је створио камеру ’отпорну на судски налог’, која онемогућава законит надзор у случају да икада буде под истрагом”, написао је на „Твитеру” један од критичара.

Џејмс Коми може само да се нада да његов савет неће послушати криминалци и терористи, јер је шпијунирање преко камере важан алат за истражитеље. Еф-Би-Ај је још пре неколико година објаснио како прво убаци вирус у рачунар осумњиченог, а он потом активира камеру, која снима и фотографише чак и кад лампица не сија.

Едвард Сноуден, бивши сарадник америчке безбедносне службе НСА, открио је да су британски шпијуни снимили на милионе слика преко веб-камера, надзирући дописивање Британаца, Американаца и других преко „Јаху” чета, без обзира да ли су обавештајна мета или не.

Стручњаци за безбедност признају да селотејп или популарни стикери за камеру јесу једно од решења, посебно за лаптоп, јер се код класичних рачунара лако може искључити камера кад се не користи. Већи проблем су смартфони. Осим што углавном имају две камере, оне се чешће користе него оне на рачунарима, па је компликовано стално лепити и скидати заштиту.

Осим што су оруђе органа реда и закона, камере на компјутерима и смартфонима често су ефикасно оруђе сајберкриминалаца. У порасту је шпијунирање жена на овај начин да би се тако прибављеним снимцима и фотографијама уцењивале или просто понижавале.

Истраживање компанија „Касперски” и „Б2Б интернешнел” показало је да сваки пети корисник покрива своју веб-камеру због страха од шпијунаже, а на мобилним телефонима то чини око шест одсто корисника. У неким земљама, ова бројка је још већа: 40 одсто испитаника у Кини редовно покрива веб-камеру. Истраживање је показало да је скоро четвртина корисника (24 одсто) потпуно несвесна да је могуће да их неко посматра преко ове камере.

Прекривање није међутим најефикаснији метод заштите. Трака ће спречити визуелни надзор, али не и прислушкивање преко микрофона уграђеног у камеру. Нека антивирусна решења онемогућавају неовлашћен приступ и камери и микрофону.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.