Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Манастир Војловица спремно чека зиму

Споменик културе од изузетног значаја добија обновљени кров, а на пролеће се градитељи поново враћају
(Фото: О. Јанковић)

Панчево – Три месеца од страшног невремена које је протутњало Панчевом и околином, манастир Војловица, који живи у кругу панчевачке Рафинерије нафте, опасан жицом и опкољен цевима моћних рафинеријских постројења, сада је и под скелама. Разлог је, пре свега, санација настале штете на крову, који је и понајвише страдао у јуну ове године, када се на ову локацију, на четири километра од центра Панчева, сручио град величине песнице и протутњала злогласна „пијавица”.

Пре првих јесењих киша, ужурбано се препокрива кров манастирског конака, све под будним надзором Завода за заштиту споменика културе Панчево. „Током олујног ветра праћеног градом кровни покривач је испревртан, а много црепова је страдало. Користимо ову прилику да обновимо и читаву кровну конструкцију. Најпре ће бити замењене све труле летве носача црепа, који ће бити комплетно замењен на главној згради конака и дозиданим крилима. Следи презиђивање неколико оштећених и порушених оџака, тако да ће конак манастира бити доведен у стање да презими. У међувремену мора се припремити документација, пре свега квалитетан технички снимак манастира и зграде конака, како бисмо се припремили да у складу са законом обављамо даље радове. То се пре свега односи на дотрајалу столарију, унутрашњу обраду просторија и подова, па и фасаде која је у лошем стању”, каже за „Политику” Миодраг Младеновић, директор панчевачког завода за заштиту споменика културе.

Манастир Војловица ужива заштиту државе као споменик културе од изузетног значаја, па се не прескаче прилика да се то у Градској управи нагласи, одакле долази и обећање већника за културу Немање Ротара, да се након најављених радова може рачунати и на финансијску помоћ града. Он додаје како је важно да манастирски комплекс буде заштићен и чуван у сваком смислу и са много пажње и тако буде остављен будућим генерацијама, што сматра обавезом града, па и државе.

Највећу помоћ манастир из 14. века ужива од првог комшије у чијем загрљају битише преко пет деценија. Благодарећи овом надреалном суживоту гигантске компаније НИС, која користи део конака и манастирске зграде једног од духовних средишта града на Тамишу, у овом случају, добри сусед одвојио је око два милиона динара за радове који се приводе крају.

Уз помоћ и сарадњу Рафинерије нафте Панчево и надлежних институција много тога је урађено. Тако, нема радова унутар и око комплекса а да у њима финансијски није учествовала и моћна фабрика нафте. Од увођења грејања до уређивања прилаза манастиру, подизања ограде према Рафинерији и отварања посебног улаза за посетиоце са невеликим паркингом испред, који је истина увек закрчен аутомобилима радника.

Тако манастир Војловица живи свој релативно миран живот, са редовним богослужењима, свикнут на јединствен положај и надреалну свакидашњицу суживота са нафтним гигантом.

 

Из Војловице у Дахау

По једном предању, манастир Војловица је подигао деспот Стефан Лазаревић, док друго каже да су за његово настајање заслужне избеглице, које су након битке код Лебана, на челу са Николом Скобаљићем, вазалом деспота Стефана прешле Дунав, носећи са собом иконостас напуштеног манастира Војловац. У време Турака, богомоља је више пута паљена, рушена и поново подизана, да би 1911. године добила данашњи изглед.

Почетком шездесетих година прошлог века манастирску порту заоравају булдожери градитеља рафинерије нафте. Манастир Војловица још једним догађајем улази у историју, када је током Другог светског рата у њему боравио као интернирац патријарх српски Гаврило Дожић заједно са владиком Николајем Велимировићем, одакле су обојица септембра 1944. одведени у логор Дахау.

Изградњом Рафинерије монашки живот замире, а његова порта служи као магацин и за одлагање отпада, док се у конак усељава рафинеријска администрација. Рестаурисан је средином осамдесетих година, а маја 1991. патријарх српски Павле служио је архијерејску литургију у обновљеном храму.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.