Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СФРЈ – ЧЕТВРТ ВЕКА ПОСЛЕ

Угашени димњаци

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.-Дефицит буџета на свим нивоима и висока стопа незапослености два најозбиљнија економска проблема с којима се БиХ, земља без реалног сектора, бори већ 20 година
Председништво БиХ: Бакир Изетбеговић, Драган Човић и Младен Иванић (Фото Дарко Ћирков)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Погони испод димњака у које су некада фабричким возовима у седам ујутру долазили радници данас могу да послуже још само као музеји некадашњег живота. Халама великих система социјалистичке привреде које нису зарасле у коров посрећило се ако су преоријентисане у складиште неког увозног бренда, услужни салон или ресторан, а изузетно ретко у траке за рад неког страног партнера.

„Има ли БиХ уопште економију?”, питање је које економисти као утемељеније постављају у односу на питање у каквом се она стању налази две деценије после преласка из социјалистичке економије у слободно тржиште. Неизнуђене грешке транзиције и лоше приватизације докусуриле су оно чему нису „помогле” гранате и трогодишњи рат, чија је последица и колапс система, који је докусурен дводеценијским одсуством жеље или смелости свих власти од 1995. наовамо да без фига у џеповима индустрију и реални сектор сврстају у приоритете.

То што су угледни светски часописи БиХ редовно описивали као економски пакао на земљи само је део мозаика епохе на издисају, у земљи у којој је актуелно доминантна тема један национални празник – Дан РС, пошто је претходно исцрпљена нека друга, по садржају слична тема. Тако се већ две деценије политички живот узалудно врти око националних тема, међу којима има и оних које су код појединаца мотивисане жалом за неоствареним ратним амбицијама, док колоне младих стоје у редовима да живот опробају негде другде.

После распада Југославије и трогодишњег рата, БиХ је једна од земаља које су неспремне закорачиле у нови систем слободног тржишта, који је донео неслућене економске, социјалне и политичке промене. Уз скроман БДП од око 14 милијарди евра (РС око 4,5 а ФБиХ око девет милијарди евра), који по глави становника износи 4.821 долар, не чуди што БиХ сада има највећи степен незапослености у региону, од чак 43 одсто, премда званичне анкете показују незапосленост од 27 одсто, због претпоставке да међу више од пола милиона евидентираних без посла део њих ради у сивој зони.

Јавни дуг БиХ је 43 одсто БДП-а, а задуженост, спољни и унутрашњи дуг – око шест милијарди евра. Помоћ дијаспоре, кажу циници, јесте стуб економије, уз нешто извоза метала и међународне помоћи.

Без обзира на то што је од 2003. до 2008. раст БДП-а био већи од пет одсто годишње, да би услед светске економске кризе забележио пад од три одсто, нема оправдања за то што властима у БиХ никако не полази за руком смањење потрошње у превеликом јавном сектору који је постао главни и омиљени послодавац, углавном по политичкој линији. Плате у државној служби веће су за око 60 одсто него у слабашном приватном сектору, оптерећеном силним наметима како би издржавао бирократску армију запослену по кантоналним, општинским, ентитетским институцијама, као и апарату од више од 20.000 оних који раде на нивоу БиХ.

Стране банке, пре свега из Аустрије и Италије, контролишу већи део банкарског сектора. Од 720.000 запослених, њих 240.000 ради у јавном сектору, па државна потрошња, која се углавном односи на плате, чини и више од 60 одсто БДП-а. Дефицит буџета и висока стопа незапослености два су најозбиљнија економска проблема у БиХ, уз 700.000 људи који су по подацима УН-а на граници сиромаштва, будући да сваки шести становник дневно троши тек између 1,5 или 2,5 евра. Прави пресек економског стања БиХ изузетно је компликован, не толико због унутрашње структуре земље од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, већ најпре због десет кантона који постоје у ФБиХ, што уз ниво БиХ представља 13 нивоа власти. Сви они имају властите показатеље који се међусобно разликују, иако незнатно.

Генерално, стање јесте нешто боље у Федерацији БиХ, у односу на РС. БДП у ФБиХ за 2015. износи око девет милијарди евра и већи је за 3,1 одсто у односу на 2014, док је у РС износио нешто више од четири милијарде евра, што је раст од 2,6 одсто. БДП по становнику у РС износи 3.200 евра и за 800 евра је мањи од БДП-а по становнику у ФБиХ. Према информацији Министарства финансија и трезора БиХ, спољни дуг БиХ крајем децембра 2015. износио је 4,2 милијарде евра. На спољни дуг РС отпада око 1,5 милијарди евра. У укупном износу унутрашње задужености Српска учествује са 63,99 одсто, а ФБиХ са 35,74. Пре осам година укупан дуг РС износио је 1,5 милијарди евра, али је до данас удвостручен.

Мањи је то део економске слике БиХ, која ни изблиза не одражава економску депресију каква се осећа у испражњеним погонима некадашњих великих система широм БиХ или ходницима завода за запослење. Нешто производње постоји у хрватским деловима БиХ, захваљујући пресељењу погона из Хрватске, услед строжих правила каква владају у ЕУ. Ретки погони на тлу БиХ раде само уколико су за то обезбеђене стране инвестиције, па се у домаћим погонима, за прилично мале наднице, склапају производи са стране партнере. Досад је у БиХ уложено укупно шест милијарди евра, од тога 2014. 399 милиона, а прошле године свега 244 милиона евра. У последњих десетак година просек страних улагања је око 300 милиона евра.

Све то за резултат има одлив становништва, за шта нема поузданих података у бројевима, али су претпоставке веома суморне, јер је реч о десетинама хиљада људи који напуштају БиХ, која ионако има негативан природни прираштај.

У БиХ је 2014. рођено 30.268 беба, што је за пет хиљада мање од броја умрлих, а демографска слика Српске још је неповољнија у односу на просек БиХ, будући да ФБиХ има бољи наталитет. Имајући у виду суморне економске статистике, не звуче нереално демографске процене да би БиХ до 2050. могла да остане без још 740.000 људи, то јест без 20 одсто постојећег становништва.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.