Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бољи живот једва приметан

Статистика бележи скромно повећање стандарда, а економисти кажу да се и тај мали раст може сматрати успехом, јер је заустављен његов пад који је трајао још од 2008. године
(Фото Д. Јевремовић)

Ако је веровати званичној статистици, данас се у Србији, наравно у просеку, живи мало боље него у исто време у протекле три године. Ова тврдња ће, сасвим извесно, изазвати гнев „широких народних маса”, јер нам није било добро ни када нам је било много боље. Било како било тек, упркос смањењу зарада запослених у јавном сектору и пензија, које је почело да се примењује од новембра 2014, животни стандард грађана у јуну 2016. године ипак је на малом добитку.

Реч је о скромном расту стандарда, кажу економисти, али се и тај мали раст може сматрати успехом, јер је заустављен његов пад који је трајао још од 2008. године. Према речима Mиладина Ковачевића, директора Републичког завода за статистику, подаци у 2015. и 2016. години о кретању зарада и промету у трговини, као и тромесечни подаци о приходима и потрошњи домаћинстава показују несумњив опоравак стандарда.

– Зараде у 2015. стагнирале су и поред смањења плата у јавном сектору због консолидације јавних финансија, зато што је њихов пад надокнадио раст зарада у приватном сектору – каже Ковачевић. – Од краја 2015. просечне зараде почеле су да расту, тако да је у јуну и јулу 2016. просечна зарада била четири одсто већа од просека у 2015. Промет у трговини имао је тренд благог раста од априла 2015, а у 2016. је убрзан, тако да је у јулу ове године био за 12 одсто већи од просека у 2015. Лична потрошња је у 2015. години имала незнатан пад да би се у првом кварталу у 2016. вратила на ниво првог квартала из 2015, а у другом 2016. премашила је друго тромесечје из 2015. за 4,1 одсто.

И статистика зарада у јавном сектору показује да је у првих седам месеци ове године, у односу на исти период 2015, дошло до незнатног номиналног раста од 1,7 одсто, али због инфлације реалног раста готово и нема.

 Ковачевић напомиње да је раста просечних зарада од 3,3 ипак било у локалним јавним предузећима. Посебну пажњу заслужује податак да су се зараде у приватном сектору готово изједначиле са примањима „у државној служби”.

– У јулу 2016. просечна нето зарада у јавном сектору, рачунајући јавна државна и јавна локална предузећа, била је 47.646 динара, док је у чисто приватном сектору, не узимајући у обзир мале предузетнике, јер је статистика зарада у овом делу непоуздана, износила 48.268 динара – каже Ковачевић. – С обзиром на знатно већу квалификациону и образовну структуру запослених у јавном сектору, јасно је да су зараде по условно истим квалификационим категоријама у приватном сектору знатно више.

Куповна моћ расте не само због повећања зарада и других прихода домаћинстава, него и због повећања броја одобрених кредита банака грађанима. Пласмани, односно потраживања банака од становништва у јулу 2016. били су у маси већи за 8,7 одсто у односу на стање из јула 2015. У исто време, пласмани привреди били су већи за четири одсто.

– Добро је што нам стандард расте у складу са растом привредне активности, јер је знатно бржи раст стандарда од раста бруто домаћег производа могућ само привремено и он се по правилу завршава кризом – указује Милојко Арсић, главни уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. – Приметан и одржив раст стандарда могућ је само у земљи која у дужем периоду остварује високе стопе раста БДП од четири-пет одсто годишње. Благи раст стандарда почео је пре неколико месеци, објашњава Арсић. – Раст зарада је почео у последњем кварталу прошле године, највише му је допринео раст примања у прерађивачкој индустрији од 6,8 одсто, која је готово у целини приватна. Али, тај раст није био довољан да подигне укупан лични стандард, јер су пензије, социјална помоћ и дознаке у том периоду опадали или стагнирали.

– Од почетка ове године бележи се веома скроман раст зарада у делатностима у којима доминира држава, али је он знатно мањи од раста у секторима који су доминантно приватни – указује Арсић. – У другом кварталу ове године реални раст зарада у државној управи и безбедности износио је 0,4 одсто, у здравству 0,8, а у образовању 1,2 процента.

Арсић подсећа да ове три делатности обухватају око 80 одсто укупног броја запослених у јавном сектору.

Какав је сада однос зарада запослених у реалном и јавном сектору?

– Пре две године плате у јавном сектору биле су за око 30 одсто веће него у приватном – каже Арсић. – Сада је та разлика знатно мања и вероватно не прелази 10 одсто, јер су плате у јавном сектору најпре смањене, потом замрзнуте, да би се крајем прошле године минимално повећале, док су плате у приватном сектору релативно брзо расле током прошле и ове године.

И Арсић напомиње да при поређењу плата у јавном и приватном сектору треба имати у виду да су плате у јавном сектору у већини земаља у Европи нешто веће него у приватном. Разлог за то је што је радна снага у јавном сектору знатно образованија него у приватном –запослени у образовању, здравству, правосуђу, науци...

Најобухватнији извор података о кретању стандарда грађана је Анкета о потрошњи домаћинстава, која обухвата све дохотке (зараде, пензије, приходе од пољопривреде, социјалну помоћ, дознаке и др.) и све облике потрошње (куповину у трговини на мало, укључујући и пијаце, плаћања комуналних, саобраћајних, здравствених, угоститељских, образовних и других услуга.

Раст потрошње према овој анкети у првој половини ове године био је скроман – мало више од један одсто, али се он убрзава, тако да у другом тромесечју износи 3,5 одсто, указује Арсић. Колико год нам се чинило да никако да нам коначно крене набоље, пословично сумњичави економисти тврде да нам стандард, у просеку, више не пада, него да почиње да расте.

Зашто расте животни стандард

* Раст зарада почео у последњем тромесечју 2015, највише му је допринео раст примања у прерађивачкој индустрији од 6,8 одсто

* Просечна зарада у јуну и јулу 2016. четири одсто већа од просека у 2015.

* Промет у трговини у јулу 2016. за 12 одсто већи од просека у 2015.

* Лична потрошња у другом тромесечју 2016. премашила је друго тромесечје 2015. за 4,1 одсто.

* Плате у јавном сектору пре две године биле су за око 30 одсто веће него у приватном, а сада разлика не прелази 10 одсто

 

 

 

Коментари58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.