Пеј-пал – сервис за плаћање само у иностранству

Најпознатији светски сервис за плаћање путем интернета – Пеј-пал, домаћим компанијама и грађанима и даље може да служи само за платни промет са иностранством (за шта има лиценцу Народне банке Србије), али не и за њихова међусобна плаћања у земљи. За ову делатност, како је јуче саопштила Народна банка Србије, овај сервис није ни поднео захтев за лиценцирање.

НБС се јуче огласила поводом тврдњи појединих компанија, изречених у јавности, да им је онемогућено пословање због застарелих прописа и забране Народне банке да обављају било какве трансакције у страним валутама између фирми регистрованих у Србији и грађана са пријављеним боравиштем у нашој земљи.

Позивајући се на Закон о платном промету, у НБС кажу да је једини начин да домаће компаније или појединци међусобно обављају платни промет преко овог или било ког другог сличног сервиса, то да се ове компаније код НБС региструју као институције електронског новца.

– Пеј-пал до данас није поднео такав захтев и зато у овом тренутку може да служи само за плаћања са иностранством. Ово су, иначе, универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако Пеј-пал пружа услуге грађанима и компанијама у ЕУ као лиценцирана кредитна институција са седиштем у Луксембургу – кажу у Народној банци Србије.

Они објашњавају да је пружање платних услуга лиценцирана делатност свуда у свету. Омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе НБС довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у држави у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у ЕУ од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају у односу на домаће институције електронског новца на које се примењује режим еквивалентан у ЕУ.

– Иначе, примену Закона о девизном пословању у случају правних лица који су корисници овог система или било које друге институције електронског новца контролише Пореска управа. Она у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, располаже неопходним правним и фактичким механизмима да утврди да ли је одређено плаћање преко Пеј-пала извршено између резидената и да у складу с тиме подноси захтеве за покретање одговарајућих поступака, кажу у НБС.

Они објашњавају да, према њиховим сазнањима, домаћи корисници овај сервис углавном не користе за пријем новца од других резидената и да је тек у занемарљивом броју случајева било намерних злоупотреба.

Милан Кнежевић, власник компаније „Модус”, каже за „Политику” да свако ко послује са иностранством и извози неку робу (па чак и ако је реч о интернет продаји) има могућност да то ради преко свог девизног рачуна.

– Са сервисима за плаћање путем интернета заобилази се поступак царињења, извозних декларација и књиговодства. Видим и да је пракса да са Пеј-пал рачуна сада могу да се плате неке услуге у земљи, што је такође недопустиво, јер на овај рачун леже девизни новац, а ако неко послује по закону у домицилној земљи требало би да плаћа домаћом валутом, каже Кнежевић.

Према његовом мишљењу овај, као и слични сервиси полузаконита су решења која служе за заобилажење ригорозног девизног пословања.

– Не разумем уопште откуд правним лицима право да послују преко Пеј-пала и да девизни прилив пребацују на рачун физичког лица. Јер шта би се догодило ако неко на овај начин, рецимо преко интернет продаје, оствари приход од милион  евра. Како држава може да има увид у даљу трансакцију новца и како ће га опорезовати. На овај начин се заобилази поступак контроле протока новца – каже Кнежевић и додаје да је кључно питање које би требало поставити зашто Пеј-пал није тражио лиценцу за институцију електронског новца у Србији и зашто се подразумева да он може да учествује у девизним трансакцијама, а да сви његови и приходи клијената који га користе не буду подложни контроли.

Механизам који користи Пеј-пал је, иначе, једноставан. Нови корисници морају да се региструју и оставе број своје кредитне картице или број текућег рачуна. После тога се новчане трансакције обављају тако што купац шаље и-мејл уплату директно продавцу.

Та уплата се одмах скида са рачуна купца и уплаћује на рачун који је продавац отворио код Пеј-пала. Новац се подиже тако што се електронски пребаци на текући рачун, а у Србији се исплаћује искључиво у динарима.

Пеј-пал зарађује тако што наплаћује своју услугу од 2,2 до 3,4 одсто, у зависности од земље. Ако се трансакција обавља између две земље са различитим валутама, Пеј-пал зарађује и на конвертовању валута.