Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија је морала да подигне зид

Највиши владини званичници су схватили да ће, ако нешто не предузму, Срби постати заробљеници насилних Авганистанаца

Пре годину дана, био сам у праву. Србија је морала да подигне зид на граници са Македонијом и херметички затвори границе. Мигранти су морали да буду протерани као свака особа која је илегално, без докумената, ушла у нашу земљу.

Био сам упоран, упркос увредама и претњама које сам добијао јер сам предлагао само оно што су већ радиле владе ЕУ, САД и Израела. Моја чврста мигрантска политика није била уперена против муслимана, али не стидим се да кажем да је њен главни циљ заштита српског националног интереса.

Имао сам и лакши избор. Да подржавам „мејнстрим” мишљене лажних хуманиста и да прихватим да је Србији намењена улога европске сигурне куће за мигранте!

То је и даље план – да Србија никада не уђе у ЕУ, али да сви мигранти уђу у Србију!

Зато сам истрајавао у својој оштрој политици заштите кључних државних и националних интереса, иако се на мене обрушила читава армија „грађана Европе и света” (били би све друго, само не Срби), не либећи се да ме ставе и пред преки суд. Описивали су ме, уз најстрашније претње и увреде, као ултрадесничарско страшило које квари њихову представу о свету у којем „цвета хиљаде цветова”.

Као јуришни положај на мене изабрали су управо „Политику”, па је са њених страница започело моје дискредитовање, под револуционарном паролом деце комунизма: „Не мислиш као ја – дакле, не постојиш.”

Сада су се сакрили у мишје рупе и тихим гласом, понављају у рефренима кључне тезе моје политике. Шта се у међувремену променило? Одговор је једноставан.

Влада мења своју политику према мигрантима, па је мењају и њени јастребови. Највиши владини званичници су схватили да ће, ако нешто не предузму, Срби постати заробљеници насилних Авганистанаца у својим домовима. За државу не сме да буде важнијег националног интереса од личне безбедности сваког детета, сваке жене и сваког грађанина Србије!

Кад прочитам наслове или гледам вести последњих дана, као да цитирам своје некадашње изјаве.

Када сам апеловао да активирамо све безбедносне службе јер се међу мигрантима који су прошли кроз Србију налазио најмање један терориста џихада, одговоран за ужасан напад на цивиле у Паризу, прозивали су ме за узнемиравање јавности.

Иако се тај крвник шетао Београдом и можда разговарао с нашом децом у парку код aутобуске станице. Да је држава пре годину дана применила моју мигрантску политику, данас се око Београда не би крио један од најтраженијих вођа ИД Сиријац Абдул Басет ел Сароут, који Србији или Европи прети новим, страшним нападом!

Када је мигрант у центру Београда напао ножем нашег полицајца, тај напад је, чак и од појединих новинара „Политике”, релативизован како се у јавности не би „стварала паника од миграната”.

Да је случајно наш грађанин ножем насрнуо на полицајца, то би се с правом третирало као напад на државу, са свим последицама које такав напад носи. Али пошто је у питању мигрант, то је „изоловани инцидент” који не треба превише да брине грађане Србије.

Е па ти „изоловани инциденти”, пљачке, убиства и силовања у Немачкој од стране миграната сада прете да превремено окончају политичку каријеру Ангеле Меркел. Недавно, у мирном сремском селу код Шида, мигрант је брутално ножем масакрирао нашег младића.

Деца и жене у самом центру Београда, са стрепњом излазе напоље, плашећи се да непристојна добацивања не прерасту у физичке насртаје. Данас, наши владини званичници предлажу оно што сам тражио пре годину дана. Добро је да влада мења мигрантску политику јер сада нема места ликовању и хвалисању око тога ко је био у праву! За Србију је то зид спаса, а за лажне моралисте – зид срама.

Данас сам још уверенији да се моја чврста мигрантска политика показује као једина исправна за националне интересе Србије. Морамо по сваку цену да заштитимо наше грађане, наше границе и наш суверенитет, као што то увелико чине земље ЕУ! Мигрантска криза тражи снажне и одлучне лидере који се не либе да, зарад интереса своје земље, спроведу и најтеже могуће одлуке.

Знам да због овакве политике нећу добити награду за хуманитарца године, али сам сигуран да ће ми једног дана грађани Србије бити захвални због тога.

Председник Српске народне партије

Коментари52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.