Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачке судије попустљиве према особљу Аушвица

Тужилаштво сумњичи судију да је попустљив према бившем припаднику СС трупа, оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе
Данашњи изглед концентрационог логора Аушвиц (Фото Спутњик)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Наставак неколико пута одлаганог суђења Хуберту Зафкеу (95), једном од припадника СС трупа који је радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, покренуло је у Немачкој расправу о томе зашто се толико деценија чекало на ове процесе, да ли су оптуженици у тако позним годинама уопште способни за суђење и да ли судије намерно одуговлаче процесе „последњим живим нацистима”.

Зафке је пред судом у североисточном немачком граду Нојбранденбургу оптужен за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Сада старац у колицима на почетку Другог светског рата је био припадник СС трупе „Викинг” да би потом у концетрационом логору Дахау прошао СС медицинску школу и био пребачен у Аушвиц.

Тужилаштво га терети само за период од 15. августа до 14. септембра 1944, када је он у Аушвицу био у дивизији која је селектовала новопридошле јеврејске затворенике на оне који су „способни за рад” и оне који иду у гасну комору. Током тих месец дана, најмање 14 депортационих вагона стигло је у камп из места попут Лиона, Беча или холандског Вестерборка. Међу њима је била и сада чувена Ана Франк са својом породицом, која је, међутим, пребачена у други камп, Берген-Белзен, где је умрла у марту 1945, само два месеца пре него што ће нацисти бити поражени.

Немачки тужилац не терети Зафкеа за учешће у убиствима, већ да је знао да је логор заправо установа за масовна убиства те да је саучествовао у том злочину. Осим тога, јединица којој је припадала је била задужена за стављање гаса у гасне коморе, анализу крви и осталих узорака затвореница и свеопштем помагању да камп функционише.

„Придруживањем организационој структури, он је свесно учествовао, па чак и убрзавао одлазак у смрт више хиљада људи”, истичу у тужилаштву, које сумњичи да је судија Клаус Кабиш јер је од фебруара, када је био заказан почетак суђења, четири пута одлагао суђење, сматрајући да Зафке због здравственог стања није подесан за суђење. Судија је истицао, на основу процене лекара, да је оптужени под стресом, да има висок крвни притисак и самоубилачке мисли.

Захтев преживелих из Аушвица да дође до изузећа судије одбачен је, али је овог пута тужилаштво оспорило непристрасност судије. Према речима тужиоца, Кабиш је пристрасан јер није био вољан да настави суђење све док га на то није натерао виши суд.

„Котужиоци (породице жртава) немају више никакве наде да ће суђење, које је ништа друго до фарса, заправо почети једног дана под председавањем овог судије”, саопштили су адвокати Томас Валтер и Корнелијус Нестлер.

Међутим, прекјуче је судија Кабиш одлучио да ипак настави процес, а Зафке је у инвалидским колицима уведен у судницу и није желео да се изјашњава када је реч о оптужници.

И док тужилац и заступници адвоката жртава инсистирају на изузећу председавајућег судије, он најављује да ће инсистирати на процени здравља оптуженика, при чему су многи лекари продефиловали судницом, дајући често опречне оцене о оптуженом. У својеврсном судско-медијском рату, који се минулих месеци води око овог процеса, заступник оптуженог Петер-Михаел Дистел је медије и другу страну оптужио за „са људске стране проблематичне” и „политички сумњиве” напоре да његов клијент буде осуђен.

„Сматрам изузетно узнемирујућим то да немачки правосудни систем, који је тек спорадично процесуирао холокауст, покушава сада да овом врстом суђења себе покрије”, рекао је Дистел.

Како се води овај процес критикује и немачка штампа.

„Правосудни систем ретко нуди тако недостојан спектакл”, истиче утицајни либерални политички магазин „Шпигл”, указујући да овај процес је драматично другачији од претходна три која су вођена против бивших запослених у концентрационим логорима и која су бар донекле довеле до неке врсте катарзе иако нису донеле нова сазнања о злочинима.

У овим процесима је 2011. године осуђен чувар из логора смрти Собибор Џон Демјањук прошле године чувар из Аушвица Оскар Гренинг, а ове године такође бивши чувар из Аушвица Рајнхолд Ханинга. Сви су на суђењима имали више од 90 година, а осуђени су за саучесништво у масовним убиствима премда за неке од њих нема директних доказа да су учествовали у погубљењима.

Више од 70 година од краја рата, многи од учесника у злочинима у којима је убијено око шест милиона махом Јевреја нису процесуирани, а ова суђења се сматрају за последње процесе у Немачкој у вези са холокаустом. Упркос многим критикама и даље нема одговора на то зашто се толико чекало на ове процесе, будући да је већина нискорангираног особља у нацистичким логорима после рата мирно живела до краја живота.

И они који су живи избегли су руци правде. Тако је десетак дана суд у Килу прогласио физички неспособном за суђење Хелму М. (92), која је радила као радио-оператерка у Аушвицу, а оптужена је за саучесништво у убиствима 260.000 људи. Суд је саопштио да је ова жена скоро слепа и глува, те да је због тешке болести ове године физички, ментално и емотивно неспособна за учешће у дугом суђењу.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.