Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украдени подаци о 500 милиона корисника „Јахуа”

Информације обухватају имена, лозинке, имејл адресе и бројеве телефона, али не и детаље о банковним рачунима и платним картицама, наводи компанија
„Јаху” ће обавестити кориснике за које претпоставља да су били мета сајбер-криминалаца и свим корисницима саветује да промене лозинку (Фото Ројтерс/А. Геа)

Подаци о 500 милиона корисника интернет сервиса компаније „Јаху” украдени су крајем 2014. године, потврдила је та америчка фирма, наводећи да су хакери имали државну помоћ, али није открила која је држава осумњичена.

Реч је о информацијама које обухватају имена корисника, лозинке, имејл адресе и бројеве телефона. Према досадашњим наводима из истраге коју компанија води уз помоћ државних органа, подаци о банковним рачунима и платним картицама нису угрожени.

Из „Јахуа” наводе да ће обавестити кориснике за које претпостављају да су били мета сајбер-криминалаца, док свима који нису мењали лозинке за приступ „Јахуовим” сервисима од 2014. године, препоручују да то сада обавезно ураде.

„Јаху саветује корисницима да провере да ли је на њиховим налозима било сумњивих активности и да промене шифре. То важи и за друге налоге на којима су користили исте или сличне лозинке или корисничка имена као за ’Јахуове’ сервисе”, наглашава се у саопштењу компаније, у којем се корисници још упозоравају да буду опрезни са свим имејловима који им долазе од „Јахуа”, што значи да игноришу све линкове и прилоге (атачменте) које та пошта можда садржи.

Поједини медији наводе да је значајан део украдених података повезан с налозима који нису активни, тј. нису коришћени годинама. То, међутим, не умањује размере овог напада.

Цео случај наметнуо је низ питања на која би „Јаху” требало да одговори.

Пре свега, зашто им је требало безмало две године да обелодане да се напад догодио, а осим тога и готово два месеца од када су почели да га истражују, подстакнути вешћу да је један хакер на тајним сајтовима покушао да прода украдене информације? Поставља се и питање на основу чега компанија тврди да је напад изведен уз државну помоћ и о којој земљи је реч.

Стручњаци указују да су у случају државне умешаности мотиви крађе података политички, а не финансијски. Поједини амерички медији указују на то да је напад сличан претходним упадима чији су трагови водили ка руским обавештајним агенцијама и сајбер-криминалцима под њиховом контролом.

Без обзира на то што је летошња продаја америчком телекомуникационом гиганту „Верајзону” можда изгледала као спас за посрнули „Јаху”, крађа података овако великих размера могла би да буде пресудна за будућност компаније, оцењују познаваоци.

Иако је ово један од досад највећих хакерских упада, за бригу није само количина украдених података, упозоравају упућени, већ можда још више то што су корисници и компанија тек сада сазнали детаље о нечему што се догодило пре две године.

То сматра и један амерички сенатор, раније запослен у технолошкој индустрији, који се залаже за увођење стандарда према којем би фирме биле дужне да у најкраћем року обавесте корисника о хакерском упаду, односно да су му лични подаци угрожени.

Да ли ће се ова велика крађа лоше одразити на завршетак летос уговорене продаје фирме, за сада није познато. Нови власник одбио је да коментарише ситуацију, изговарајући се недостатком информација.

 

Највећи познати хакерски упади

„Мај спејс” 359 милиона корисника

„Линкедин” 164 милиона

„Адоуб” 152 милиона

„Баду” 112 милиона

Извор: haveibeenpwned.com

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.