Сурдулички Трамп против несуђене министарке

„Коцка је бачена! У политичком смислу (Новица) Тончев је прешао Рубикон”, поручила је Дијана Вукомановић партијском колеги, који је узвратио да је „она на тој функцији само захваљујући Ивици Дачићу” и да су „њена снага Дачићева леђа, а не чланство и локални одбори СПС-а”.

Оштар окршај Вукомановићеве и Тончева, на „Твитеру” и у медијима, који траје данима, у јавности оставља утисак да се у СПС-у нешто озбиљно кува. И то у тренутку док је лидер партије Ивица Дачић био на службеном путу на заседању Генералне скупштине УН, а претходно и на Самиту несврстаних.

Да ли је посреди то што је „сурдулички Трамп” Тончев незадовољан јер је остао без потпредседничког места, или раскол утицајног локалног социјалисте и представнице централе, или менаџера са терена с високообразованим млађим кадровима у Београду? Судећи по садржају ове жучне расправе, све опције могле би да буду у игри.

„Новица Тончев никако да преболи што сам пред Конгрес СПС-а 2014. ја добила подршку 130 локалних одбора, а он 85. Моја порука њему у складу је с игром коју игра, а не побеђује: човече, не љути се”, прокоментарисала је Вукомановићева за „Политику”, а на свом твитер налогу поставила је и слику ове друштвене игре.

Тончев је одговорио да се страначка колегиница „позива на фиктивну подршку, коју је добила од 130 локалних одбора по телефонском налогу из врха СПС-а, а не зна ни где је седиште тих одбора”.

„Њу уопште није срамота што је на свом бирачком месту у Новом Београду освојила свега 2,5 одсто, односно 55 гласова од 2.500 уписаних бирача. То значи да не би прошла избор ни за председницу месне заједнице, а имала је амбицију да буде министар”, нагласио је Тончев за наш лист.

Коментаришући за „Политику” ове несугласице, директор агенције „Прагма” и аналитичар Цвијетин Миливојевић истиче да је Дачић, откад је заокружио власт у странци, инсталирао на највише функције људе који до јуче нису ни били чланови СПС-а или су се мало видели.

„Примери су Дијана Вукомановић и Предраг Марковић. С друге стране, људи попут браће Тончев на југу одржавали су странку у животу у најтежем периоду, док је живела од гласова у руралним подручјима. Ни данас у Медвеђи, Трговишту, или Црној Трави људи неће подржати СПС због историчара Предрага Марковића. А кад у Сурдулици поверују да им град живи и виде, на пример, суперлигаша у фудбалу на стадиону с рефлекторима, гласаће за СПС, уверени да је један социјалиста заслужан”, објашњава Миливојевић.

Дискутујући ко је донео већу подршку, Вукомановићева је поручила и „да би самозвани ’др’ Новица Тончев” могао да се „похвали да је на изборима 2016. ’успео’ да изгуби скоро 500 гласова у Сурдулици, што је пад од осам одсто”.

„Или да је 5.936 гласова Сурдулице допринос укупном резултату СПС-а на парламентарним изборима од свега 1,4 одсто”, навела је она.

Тончев је узвратио да је резултат остварио „у најтежим могућим условима”, без медијске, политичке и логистичке подршке централе.

„То је и даље најбољи локални резултат СПС-а у Србији. Ја сам трећи пут узастопно обновио власт у Сурдулици, а другарица Вукомановић је трећи пут остала кратких рукава за министарску функцију”, оцењује Тончев.

Дијана Вукомановић узвратила је да није „само реч о његовој амбицији да постане потпредседник партије више од шест година”, већ и да упакује „приватно-пословне и општинске проблеме у партијску заставу”.

Тончев је оценио и да је „другарица Вукомановић прототип погрешне кадровске политике СПС-а”, да „због фрустрација и тинејџерског понашања нема ауторитет као председница ИО” и да се „жртвују часни људи и одбори СПС-а за шачицу власти у Београду”, а то чине „политички калкуланти попут Вукомановићеве”.

Цвијетин Миливојевић, на питање какве би последице овакве речи могле да оставе, одговара да су социјалисти после избора 2016. у тежој ситуацији јер сад нису они постављали услове око власти, већ СНС.

„СПС је 2008, упркос вољи већине његових бирача, ’препливао’ у власт са ДС-ом. А 2012. Дачић је учинио исти заокрет кад је позвао да се гласа за Тадића на председничким изборима, па ушао у коалицију с Вучићем и Николићем. Много је тих шокова, али су они некад подизали цену СПС-у. А данас је у странци више гладних уста за ’изборним колачем’. Многи су незадовољни, и мисле да их је Дачић на неки начин ’издао’. Ту можда има и трзавица које нису видљиве у јавности”, каже Миливојевић.

Он, међутим, додаје да је, „ако може да се говори о политичкој манипулацији као вештини, Дачић ту неспорно један од лидера”, па би по повратку из Њујорка и овог пута могао успешно да утиша размирице.

„Он је сараднике већ смирио кад их је после последњих избора питао: ’А шта бисте ви да ми останемо без власти?’ Схватили су Дачићеву поруку да не би добили ни ово што имају без њега”, закључује Миливојевић.