Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Адвокати подељени, одлука на данашњој скупштини

Правници сматрају да ће, уколико буде усвојен нови статут АКБ, бити дискриминисани на више начина
(Фото сајт Адвокатске коморе Београда)

Београдски адвокати расправљаће данас на скупштини Адвокатске коморе Београда (АКБ) о предлогу новог статута АКБ. Ако буде усвојен, то ће значити нови систем гласања, односно изборна права адвоката биће утврђена на другачији начин него што је то сада.

У члану 34 предлога статута, који је у целости објављен на сајту београдске адвокатске коморе, наводи се да право да бира и да буде биран има сваки адвокат уписан у именик адвоката, осим адвоката који има заснован радни однос у адвокатском ортачком друштву, а није његов члан. То значи да ће цело адвокатско ортачко друштво, без обзира на број адвоката који у њему раде, имати један глас.

Предлог новог статута изазвао је оштре полемике међу адвокатима.

Драган Карановић из адвокатске канцеларије „Карановић-Николић” каже за „Политику” да је АКБ већ пет година без статута и да је циљ адвоката да он буде усвојен.

– Не само да бисмо га коначно добили, него и зато што би избори за органе коморе који су заказани за 29. октобар требало да се одрже уз постојање статута. Оно што је спорно јесте предлог тренутног руководства да се свим адвокатима који послују у оквиру адвокатских ортачких друштава одузме право гласа. Други предлог који је споран јесте да се младим адвокатима повећа граница година искуства неопходна да буду бирани у органе коморе са садашњих пет за чланство у управном одбору и десет за председника на седам и 15 година. Предлог за одузимање права гласа адвокатима члановима АКБ је дискриминација на коју ми ни професионално, ни људски не желимо да пристанемо. Сви адвокати су равноправни и као грађани и као чланови АКБ и нису прихватљиви било какви критеријуми којима неко жели да обесправи део наших колега. Било која подела на адвокате са правом гласа и адвокате без права гласа је за нас неприхватљива, а уз то је и незаконита. Ако закон адвокатима дозвољава различите форме ангажмана и ако је право гласа законом регулисано право сваког адвоката, онда је сваки предлог укидања таквог права незаконит и назадан – категоричан је Карановић.

Његова колегиница Зора Добричанин Никодиновић позива све београдске адвокате да данас дођу на заседање скупштине јер, како каже, од тога како се адвокати буду понашали и шта буду изгласали, зависи колико ће опстати као једина слободна професија правозаступника.

– Велики број адвоката даје легитимитет свакој одлуци. Оно за шта буду гласали биће правила по којима ће АКБ функционисати у будућности. Када сам АКБ предала потписе 833 адвоката, којима се захтевају избори у комори и контрола финансијског пословања, они су се досетили да нам подметну кукавичје јаје у облику новог статута. Тренутни властодршци у АКБ чине све да своје мандате, који су им истекли пре две године, продуже што дуже – каже Добричанин Никодиновић.

Председник АКБ Слободан Шошкић је поводом статутарне скупштине на сајту објавио писмо у којем је позвао адвокате да у што већем броју дођу на заседање скупштине, како би се остварили захтеви највећег броја адвоката Београда.

Осим тога је навео да треба да имају у виду „да милитантне и бројчано велике групе у адвокатури Београда иду са предлогом за успостављање делегатске скупштине, а не непосредне скупштине – у којој могу да учествују сви адвокати уписани у именик адвоката АК Београда.

–Знатна разлика између два става јесте у томе да право учешћа у раду скупштине припада сваком адвокату и да је то најнепосреднији вид демократског одлучивања, за разлику од делегатског принципа који онемогућава велики број адвоката да активно одлучује о питањима која су од суштинске важности за читаву адвокатуру – навео је Шошкић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.