Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преживео пад са 1.200 метара

Неђо Савић пре пада и данас (Фотодокументација „Политике”)

Зворник – Неђо Савић изСмолуће 1976. године преживео је падса 1.200 метара, иако му се нису отворили ни главни ни помоћни падобран, анакон штосеуспешноопоравиоскочиојејош око 80 пута. Падобранством је почео да себависанепунихседамнаестгодинаипрепадајескочио 177 пута. Упоредо је завршио и једриличарскуобуку, након чега је прешаонамоторнолетење. Данпрепададобио је на аеродрому Залужаник од Бањалуке дозволу за летење на надзвучним авионима.

Накондобијањадозволе, осамнаестогодишњи Савић кренуо је возом из Бањалуке према Тузли како би радосну вест саопштио родитељима у Смолући, али је у последњем моменту променио пут и продужио до ђачког дома у Тузли где је био смештен за време школовања.

– Ујутро око девет часова 10. јуна добио сам позив са аеродрома Дубраве да се хитно јавим. На аеродрому ми је саопштено да треба да испробам нову врсту падобрана,  „паракомандер”, један од три примерка који су стигли из САД за ЈНА. Прихватио сам да испробам падобран који је требало да буде приказан на аеромитингу  у Тузли 11. јуна. Када су га донели, спаковао сам га са наставником падобранства Миланом Сеферовићем, који ми је рекао да о падобрану зна колико и ја. План је био да летимо до висине од 1.200 метара и да онда изведемо скок. Када смо достигли потребну висину, пилот Ивица Терзић ме питао да ли сам спреман, у том тренутку гркљан је почео да ми игра и први пут сам био у недоумици да ли да скочим или не. Искочио сам из авиона и по плану направио колут напред – сећа се Савић и наставља причу:

– Повукао сам ручицу очекујући да се падобран отвори, али уместо тога чуо сам само шиштање које су производили конопци падобрана. Пре тога сам отварао резервни падобран четири пута, али у овом случају сигурносне бравице нису биле на месту на коме су се налазиле код осталих. Падао сам брзином 51 метар у секунди и у неколико тренутака ми је читав живот прошао кроз главу. Говорио сам себи да треба да се пробудим и да је све то ружан сан. Нисам могао да верујем да се то мени догађа и да је смрт тако близу. Покушавајући да отворим резервни падобран, на неких сто метара од земље испустио сам страшан крик, кога нисам био ни свестан. После удара о земљу остао сам и даље свестан, обрисао сам руком уста и помислио –ако буде крви готов сам. Али, обрисао сам воду. Прво следеће чега се сећам јесте долазак Мића Тадића, који је радио на аеродрому Дубраве и који ме је комбијем превезао до болнице.

Мићо Тадић је као портир на аеродрому био сведок пада и први је притекао у помоћ Савићу.

– Знао сам да је Неђо отишао да скочи и погледом сам пратио авион. Када сам видео да је искочио, одмах ми је било јасно да нешто није у реду. Уместо широко развијеног падобрана изнад Неђе се вијорило платно величине вреће што је био знак да му се главни падобран није отворио. Очекивао сам отварање резервног падобрана, међутим, после неколико секунди ми је било јасно да ће ударити о тло. Пао је на километар од аеродрома, комбијем сам до њега стигао за два или три минута, док га је Јакуб Хасановић, у чију њиву је пао, већ био изнео до пута. Био је у свесном стању, одмах смо га убацили у комби и одвезао сам га у болницу. После неколико месеци срео сам Неђу и нисам могао веровати да хода – каже седамдесетједногодишњи Мићо Тадић.

У болници на Градини, код Тузле, Савић је провео неколико месеци у „кориту” пошто су му били поломљени четврти, пети и шести кичмени пршљен, пукла плућна марамица, поломљено неколико ребара и регистроване повреде на ногама. Речено му је да не прича о овом догађају и да ће после неколико месеци поново летети, али је биообманут. У „кориту” је провео непомичан три месеца, а са њим је стално била његова девојка Драгица, збогкоје је, каже, преживео. Неђои Драгица су се венчали, живе у складном браку, имају кћерку и сина, који никада није скочио падобраном.

Неколико година после пададобио је позив за редовно служење војног рока у падобранској јединици у Нишу, где је скочиој ош око 80 пута, а последњи скок извео је 1982. После много година ћутања о паду, Савић је одлучио да исприча причу након што је на телевизији гледао човека који је пао са исте висине, али је остао тешки инвалид.

Неђо Савић данас живиу Зворнику, где ради каовозач у Дому здравља. Још осећа последице пада, а боли га и што су га из играли људи који су му обећали да ће се вратити пилотском позиву. Судбина га је нераскидиво везала саМ ићомТ адићем који је из Калесије избегао у Мали Зворник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.