Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Нордијски модел надомак Србије

Не би ме зачудило да Норвешка заиста оствари идеју једног свог обичног сународника, геометра из малог места са крајњег севера, који је замислио да помери планину и преда је у руке Финцима како би се суседи овим поклоном обрадовали за свој стоти рођендан. Пензионер Бјорн Геир Харсон (77) читао је прошле године како ће 2017. Финска славити стогодишњицу своје независности и сетио се геодетских(1972) мерења у пограничном региону планинских венаца Халти. Ако би се норвешка граница померила за сто педесет метара на север и за 200 метара на запад, Финска би добила свој највиши врх, а Норвешкој би остало још две стотине других планина виших од оне коју ће поклонити свом суседу.

Преко сина, покренуо је фејсбук страницу, за кратко време 12.000 људи лајковало је ову идеју. Много Норвежана одушевљено је прихватило ову иницијативу, али има и оних који се куну у „сваки педаљ свога тла”. Норвешка премијерка Ерна Солберг јавно је обећала да ће могућност државе да учини неуобичајен поклон свом суседу размотрити све надлежне институције, норвешки краљ Харалд је пре две недеље посетио Финску, где је питање финских новинара око норвешке планине препустио министру спољних послова. Одлука још није донета. Расправа се одиграва на равноправној бази, без оштрих речи и дисквалификација. Свако мишљење се поштује.

Норвежани померају планине: Нордијски модел? „Далеко смо ми од Скандинавије” То је оно што ће сложно и братски рећи Срби, Хрвати, Бошњаци, чак и косовски Албанци, и Црногорци. Ако се неко усуди да им помене да би Балкан требало да се скандинавизује или да би свака од државица унутар полуострва могла да заличи на Норвешку, одмахнуће главом у неверици.

У праву су ако мисле на материјално богатство које земље на северу Европе поседују. Наши новчаници неће никад заличити на њихове. Али, ако би се политичке елите, директори и тајкуни, парламентарци и партије, увозници и извозници, радници и шефови, стари и млади, жене и мушкарци, труднице и мужеви, матичари и цркве, невладине организације и државне институције, судови и болнице, потрудили да схвате шта је суштина нордијског модела, онда би Балкан могао да постане нека врста егзотичне Скандинавије и за мање од сто година.

(Илустрација Ј. Прокопљевић)

Морални фонд: Тешко је стезати каиш кад поред себе имаш брда пара, кажу данас поједини Норвежани. Цена нафте драстично је пала, па је и висина плате почела да опада, а норвешки пензиони фонд и даље расте. Само у другој четвртини ове године „глобални пензиони фонд” повећао се за десет милијарди евра. Договора да овај фонд никад не крње за свакодневне потребе Норвежани се још нису одрекли. Фонд је одвојена јединица унутар централне банке, коју контролише Министарство финансија и прати парламент. Сва улагања објављују се на интернету и сваки грађанин може да обави интерну контролу заједничког блага.

О етици инвестиција брине цела Норвешка. Ни данас се не одустаје од заједничке идеје да морални циљеви овог огромног капитала морају да буду важнији од профита. Фонд не сме да улаже у компаније које на нерационалан начин троше струју и енергију, експлоатишу децу... Однедавно се гледа и колике плате имају руководиоци мултинационала. Ако су приходи директора непристојно високи, норвешки фонд неће инвестирати у такву компанију. Демократија у Норвешкој подразумева капитализам са људским ликом.

Преко фонда, у свет се извози не само норвешки капитал, већ и етичке вредности ове нације. Стотинак светских компанија је на црној листи. Размишља се да се она у будућности и прошири фирмама које производе и продају шећер и нездраву брзу храну.

Непристојна куповина: Да би се смањила потрошња и емисија угљен-диоксида, треба одустати од културе куповине нових ствари, бацања бојлера, фрижидера, телевизора и веш машина у старо гвожђе или у реку, како се то чини код нас. Не треба да се чудимо ако нас следећи пут задесе поплаве, али нам Швеђани или Норвежани ускрате помоћ. Прво уведите најстроже казне за оне који заграђују реке и подстичу поплаве, па онда очекујте хуманитарну помоћ, могли би с правом да нам кажу. Од идуће године Шведска смањује ПДВ на све рачуне за поправку. Од бицикла до беле технике. Истовремено ће се повећати таксе на продају нових производа. Уводи се нова „хемијска такса”, којом ће се покрити трошкови рециклаже за оне производе које је тешко разградити.

Примера како се чувају људи и деца, а кажњавају бахате трошкаџије и они који избегавају порез има сијасет. За почетак, ми Срби могли бисмо да се већ једном одрекнемо најлонских кеса. Или да укинемо струју мултимилионерима који се возе у скупоценим џиповима и пливају у базенима с топлом водом, а не плаћају комуналије. Треба исмејати оне живе свеце који наручују фреске са својим ликом на црквама и бојкотовати свадбе њихове деце.

Не морамо да померамо планине да бисмо се приближили нордијском моделу.

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.