недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ОЛИВЕР СТОУН, филмски редитељ

Девет сусрета са Сноуденом

Не могу да верујем влади САД, НСА, ЦИА, Еф-Би-Ају и холивудским студијима који су у власништву корпорација, а сасвим сигурно се не може веровати ни америчким медијима
Оливер Стоун у Сан Себастијану поводом промоције филма „Сноуден” (Фото: Каталог 64. Сан Себастијан филмског фестивала)

64. САН СЕ­БА­СТИ­ЈАН

Сан Се­ба­сти­јан – То­ли­ко сам ко­ри­сних ства­ри на­у­чи­ла то­ком про­јек­ци­је фил­ма „Сно­у­ден” Оли­ве­ра Сто­у­на. Јед­на од њих је – уко­ли­ко по­же­ли­те да с не­ким по­не­што у тај­но­сти по­при­ча­те, за­тво­ри­те те­ле­фо­не у не­у­кљу­че­ну ми­кро­та­ла­сну рер­ну. Дру­га – ни слу­чај­но се не пре­свла­чи­те у хо­тел­ској со­би а да прет­ход­но ни­сте уга­си­ли сва све­тла, те­ле­ви­зор и ком­пју­тер. Ве­ли­ки брат све чу­је и све ви­ди. И све о ва­ма скла­ди­шти. Баш све! И не­мој­те да по­сле ис­пад­не да то ни­сте зна­ли.

Ле­ген­дар­ни аме­рич­ки сце­на­ри­ста, ре­ди­тељ и про­ду­цент Оли­вер Сто­ун, тро­стру­ки оска­ро­вац, за­по­чео је у Сан Се­ба­сти­ја­ну ди­на­мич­ну европ­ску тур­не­ју би­о­граф­ског фил­ма о Едвар­ду Сно­у­де­ну, нај­тра­же­ни­јем бе­гун­цу на све­ту и нај­по­зна­ти­јем „зви­жда­чу” ко­ји је јав­но от­крио сву моћ аме­рич­ког про­гра­ма за гло­бал­ни над­зор.

Филм „Сно­у­ден” у бе­о­град­ске би­о­ско­пе сти­же већ 29. сеп­тем­бра, за­хва­љу­ју­ћи ди­стри­бу­тер­ској ку­ћи „Та­ра­ма­унт филм”.

У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” Оли­вер Сто­ун ка­же да и да­ље ка­те­го­рич­но од­би­ја та­ко­зва­ну нео­п­ход­ност по­сто­ја­ња шпи­јун­ског про­гра­ма за гло­бал­ни над­зор и да је про­тив то­га да се „у име ра­та про­тив те­ро­ри­зма жр­тву­ју сло­бо­да и при­ват­ност љу­ди”. Не же­лим та­кву вр­сту за­шти­те, из­ја­вио је у Сан Се­ба­сти­ја­ну Сто­ун, до­да­ју­ћи по­сле про­јек­ци­је фил­ма и да по­сто­ја­ње и моћ аме­рич­ког про­гра­ма о ко­јем је све­ту „зви­ждао” Сно­у­ден сма­тра „са­мрт­ним зво­ном истин­ској сло­бо­ди”.

Он је био ве­о­ма ка­те­го­ри­чан и о то­ме да не жр­тву­ју сло­бо­де да за­шти­те љу­де у име ра­та про­тив те­ро­ри­зма. „Ово је са­мрт­но зво­но истин­ској сло­бо­ди. Не же­лим та­кву вр­сту за­шти­те.”

За­што је ве­ћи део фил­ма сни­мљен у Не­мач­кој, а не код ку­ће?

За­то што је та­ко би­ло си­гур­ни­је. Не­мач­ка је др­жа­ва ко­ја је сна­жно про­тив над­зо­ра ка­кав спро­во­де САД и због соп­стве­не про­шло­сти. Кад смо по­че­ли рад на фил­му још је све ве­за­но за Сно­у­де­на би­ло ве­о­ма све­же и при­лич­но стра­шно. У Аме­ри­ци су љу­ди го­во­ри­ли гро­зне ства­ри о ње­му, ре­ак­ци­је су би­ле хи­сте­рич­не, мр­жња пре­ма ње­му као из­дај­ни­ку на­ци­је и „ру­ском и ки­не­ском шпи­ју­ну” би­ла је огром­на. У та­квој ат­мос­фе­ри си­гур­но да не бих мо­гао да сни­мам филм о ње­му код ку­ће. Пре­ви­ше је љу­ди та­да би­ло про­тив ње­га.

А са­да?

Са­да је не­што ви­ше при­ја­тељ­ских гла­со­ва не­го пре. Те 2014, кад смо по­че­ли рад на фил­му, у САД је ви­ше од 60 од­сто ан­ке­ти­ра­них би­ло про­тив Сно­у­де­на. У Не­мач­кој је кли­ма би­ла знат­но по­вољ­ни­ја.

У раз­го­во­ру по­сле ва­шег до­ку­мен­тар­ца „Не­ис­при­ча­на исто­ри­ја Сје­ди­ње­них Др­жа­ва” ре­кли сте ми да Сно­у­де­на сма­тра­те хе­ро­јем, али у фил­му „Сно­у­ден” га не пор­тре­ти­ше­те као хе­ро­ја, већ као мла­ди­ћа, аме­рич­ког па­три­о­ту с про­бу­ђе­ном са­ве­шћу?

За ме­не је Сно­у­ден хе­рој, јер смо, за­хва­љу­ју­ћи ње­му, от­кри­ли тај­не ко­је се ти­чу свих нас, тај­не сним­ке ко­је се ја­вља­ју од 2003. го­ди­не. Тре­ба раз­мо­три­ти све што су при­слу­шки­ва­њем и ин­тер­нет шпи­ју­ни­ра­њем от­кри­ле тај­не слу­жбе, ка­ко би се за­у­ста­ви­ло при­су­ство Ве­ли­ког бра­та. Евро­па и дру­ге зе­мље не чи­не ни­шта да по­мог­ну Сно­у­де­ну из стра­ха од САД.

Та ис­тра­жи­ва­ња и раз­го­во­ри под­ра­зу­ме­ва­ли су и чак де­вет ва­ших су­сре­та са Сно­у­де­ном у Мо­скви?

Да, тач­но је, де­вет. А зна­те за­што? За­то што не мо­гу да ве­ру­јем у вла­ду САД. Не мо­же­те ве­ро­ва­ти НСА, ЦИА, Еф-Би-Ају, ни­ти хо­ли­вуд­ским сту­ди­ји­ма ко­ји су у вла­сни­штву кор­по­ра­ци­ја на че­лу с адво­ка­ти­ма, ни­ти се са­свим си­гур­но мо­же ве­ро­ва­ти аме­рич­ким ме­ди­ји­ма. За­то ми је би­ло по­треб­но да лич­но раз­го­ва­рам са Сно­у­де­ном, да од ње­га чу­јем ње­го­ву жи­вот­ну при­чу, ње­го­ве мо­ти­ве за из­ла­зак у јав­ност с та­ко ва­жном чи­ње­ни­цом да је због аме­рич­ких про­гра­ма пра­ће­ња чо­ве­чан­ство из­гу­би­ло пра­во на при­ват­ност.

Не­мо­гу­ће је да све по­ме­ну­те слу­жбе и ин­сти­ту­ци­је ни­су би­ле оба­ве­ште­не о то­ме шта сни­ма­те и ку­да се кре­ће­те? Осе­ћа­ли сте при­ти­ске?

Си­гур­но је да се све зна­ло, али ни­сам осе­ћао ни­ка­кве при­ти­ске. Би­ло би глу­по да нас НСА на­пад­не или спре­ча­ва у ра­ду, јер би им се то оби­ло о гла­ву. До­ду­ше, ми смо пре­у­зе­ли све ме­ре пре­до­стро­жно­сти, по­чев­ши од то­га да је сце­на­рио био ко­ди­ран, да се о Сно­у­де­ну ни­је раз­го­ва­ра­ло пре­ко те­ле­фо­на или имеј­ла.

Ни­је вам пр­ви пут да се ба­ви­те кон­тро­верз­ним те­ма­ма, да вас ве­ли­ки сту­ди­ји од­би­ја­ју, на­ви­кли сте ваљ­да на то?

Да, али је филм о Сно­у­де­ну, осим фи­зич­ких иза­зо­ва, зах­те­вао и до­бру дра­ма­ти­за­ци­ју. Же­лео сам да то бу­де три­лер, а при­ча о ком­пју­те­ри­ма, ши­фри­ра­њу, о чо­ве­ку ко­ји је це­ле да­не и но­ћи про­во­дио пред ком­пју­тер­ским екра­ном, мо­гла је ла­ко да се пре­тво­ри у пу­ку до­са­ду. С дру­ге стра­не, же­лео сам се кроз филм ка­же исти­на и по­ка­же сва ре­ал­ност оно­га што се до­го­ди­ло, а не не­ка на­уч­на фан­та­сти­ка. Сно­у­ден је то­ком ка­ри­је­ре ра­дио на три раз­ли­чи­та ме­ста, па је и то до­дат­но ком­пли­ко­ва­ло са­му по­став­ку сце­на­ри­ја, ко­ји смо че­сто ме­ња­ли у хо­ду.

Сно­у­ден вам је да­вао не­ке са­ве­те?

Је­сте, у сми­слу да је мно­го по­мо­гао код тех­нич­ких ства­ри, ком­пју­тер­ског је­зи­ка, али је до­бро раз­у­мео и да филм зах­те­ва дра­му и драм­ски об­лик за све те ства­ри ко­ји­ма се он ба­вио. Знао је да ми на не­ки ви­зу­ел­но при­хва­тљив на­чин мо­ра­мо да­ти сли­ку о то­ме шта све ком­пју­тер мо­же и ка­ко се уз по­моћ ком­пју­те­ра ула­зи и у нај­ин­тим­ни­је де­ло­ве на­ших жи­во­та.

У фил­му је ја­сно при­ка­за­но да је Едвард Сно­у­ден ве­ли­ки па­три­о­та?

Он и је­сте ве­ли­ки па­три­о­та, ко­ји ап­со­лут­но ве­ру­је у Устав Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, а не аген­ци­ја­ма ка­кве су ЦИА или НСА, за ко­је је ра­дио. Ни­кад ни­је пре­стао да бу­де ло­ја­лан сво­јој зе­мљи и Уста­ву САД и то је оно што је у слу­ча­ју Сно­у­де­на ап­со­лут­но тач­но.

У из­град­њи дра­ма­ти­за­ци­је до­бар део при­че осло­ни­ли сте на Сно­у­де­нов при­ват­ни жи­вот и ње­го­ву ду­гу и чвр­сту ве­зу с де­вој­ком Линд­зи?

Тач­но, осим што по­ка­зу­је­мо ње­го­во на­пре­до­ва­ње у оба­ве­штај­ној за­јед­ни­ци, раз­ли­чи­те по­сло­ве у ко­ји­ма је био екс­перт за гло­бал­ни над­зор и све што је он ја­сно ви­део у тим сво­јим по­сло­ви­ма, што га је и ужа­сну­ло, на­ме­ра је и би­ла да по­ка­же­мо да је Сно­у­ден имао и има и при­ват­ни жи­вот, де­се­то­го­ди­шњу ве­зу с де­вој­ком ко­ја му је увек би­ла вер­на. Ве­ли­ки аспект ње­го­ве при­че је­сте упра­во њи­хо­ва ве­за, њи­хов од­нос у ко­јем же­на зна да је њен му­шка­рац пун тај­ни, али не зна ни­ти на­слу­ћу­је би­ло ко­ју од њих.

За­ни­мљив део Сно­у­де­но­ве филм­ске би­о­гра­фи­је је­сте и ње­гов епи­леп­тич­ни на­пад?

Сно­у­ден је до­био епи­леп­си­ју, а пр­ви на­пад му је и по­ка­зао да жи­вот има гра­ни­це и да је и он сам, иако још ве­о­ма млад, ипак са­мо смр­тан. Ми­слим да га је упра­во тај на­пад не­где и осве­стио. Филм пра­ти де­вет го­ди­на ње­го­вог жи­во­та, од ње­го­ве 20. па до 29. го­ди­не. Пра­ти мла­дог чо­ве­ка ко­ји се све то вре­ме бо­ри да за­др­жи ду­шу.

За­ни­мљи­во је и то што ви­ди­мо и ње­го­во и ва­ше раз­о­ча­ра­ње у Оба­му?

Раз­о­ча­ран сам Оба­мом. Гла­сао сам за ње­га, а са­да га пре­зи­рем јер је део аме­рич­ке им­пе­ри­је. Ми­слио сам да је за­и­ста хтео да до­не­се не­ки вид ру­звел­тов­ских ре­фор­ми у си­сте­му, али ни­је мо­гао, ни­је имао хра­бро­сти. Ни­је до­нео про­ме­не, већ је са­мо на­ста­вио исто­ве­тан вид шпи­ју­ни­ра­ња све­та ко­ји је за­по­чео Буш мла­ђи. Ово је за­пра­во че­твр­ти Бу­шов ман­дат. Уме­сто бри­ге о озбиљ­ним про­бле­ми­ма, о еко­но­ми­ји, Оба­ма се бри­не шта ће Сно­у­ден ре­ћи, а не го­во­ри о скан­да­лу при­слу­шки­ва­ња и ус­по­ста­вља­њу пре­се­да­на ко­ји ни­кад не­ће не­ста­ти, већ ће Ве­ли­ки брат тра­ја­ти.

О Бу­шу мла­ђем сте сни­ми­ли филм „W”, с њим сте ишли и у шко­лу?

Не се­ћам га се из тог пе­ри­о­да, бр­зо сам на­пу­стио Јејл, јер се ни­сам до­бро осе­ћао у окру­же­њу „де­ча­ка из до­брих по­ро­ди­ца” ко­ји су се мо­та­ли око­ло с ве­о­ма ло­шим оце­на­ма, а је­дан од њих је чак по­стао пред­сед­ник.

Увек сте би­ли бун­тов­ник, из бун­тов­ни­штва сте оти­шли и у Ви­јет­нам?

Мо­ји ро­ди­те­љи су се раз­ве­ли док сам био де­те и стал­но сам због то­га био у по­тра­зи за по­ро­ди­цом, из­ла­зом, сми­слом жи­во­та... Мој отац је био бе­сан због мог на­пу­шта­ња фа­кул­те­та ко­ји је де­бе­ло пла­тио, а ја сам ис­пао не­за­хва­лан, и то ми је пре­ба­ци­вао. Да­нас га раз­у­мем, али та­да сам био ве­о­ма ди­вље и љу­то де­те. Ми­слио сам да ћу од­ла­ском у Ви­јет­нам­ски рат учи­ни­ти пра­ву ствар.

Има­те две рат­не ра­не, трај­не по­сле­ди­це и два ор­де­на?

Имао сам сре­ће јер сам из­ву­као жи­ву гла­ву. Чи­ње­ни­ца да сам оти­шао у рат и пре­жи­вео га про­ме­ни­ла је мој жи­вот, до­не­ла но­ви сми­сао и енер­ги­ју. По по­врат­ку сам од­лу­чио да одем у Њу­јорк и упи­шем филм­ску шко­лу иако сам био мно­го ста­ри­ји од оста­лих сту­де­на­та у кла­си Мар­ти­на Скор­се­зеа. На­пи­сао сам 11 сце­на­ри­ја за дру­ге ре­ди­те­ље, а као сце­на­ри­ста сам про­шао не­за­па­же­но. А он­да се до­го­ди­ла 1978. и мој пр­ви успех: Оскар за сце­на­рио фил­ма „По­ноћ­ни екс­прес”. Ва­жан по­мак по­сле се­дам го­ди­на ве­ге­ти­ра­ња.

Жан Лик Го­дар че­сто је го­во­рио да је сва­ки филм по­ли­тич­ки?

И је­сте, он је у пра­ву. Али, ако гле­да­о­цу по­ка­зу­је­те по­ли­тич­ки про­цес ка­ко не­ко по­ста­је кон­гре­смен, он ће за­спа­ти од до­са­де. „Ник­сон” је био мој нај­по­ли­тич­ки­ји филм, а оно што сам ура­дио у фил­му „W” са­бра­но је у сце­ни од 11 ми­ну­та, кроз раз­го­вор у јед­ној со­би то­ком ко­јег је пре­до­че­на све­у­куп­на по­ли­ти­ка САД. Из те сце­не мо­гу­ће је спо­зна­ти ка­кво смо ми цар­ство по­ста­ли и да Аме­ри­ка и да­ље има свој дом по це­лом све­ту. У фил­му „Сно­у­ден” ја­сно је на ко­је све на­чи­не тај гло­бал­ни дом да­нас функ­ци­о­ни­ше.

 

Коментари7
07a1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља