Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опомињуће фотографије и чорба за пријатељство

Како „шчијада” и „боршчијада” учвршћују пријатељство Србије са православном браћом из Украјине и Русије са жељом да постану традиционалне манифестације
Велелепно, а запуштено здање: Карађорђев дом је тридесетих година прошлог века саградила краљица Марија за сирочад која су остала без родитеља у Великом рату (Фотографије Љ. Стојановић)
На отварању изложбе „Тридесет година од чернобиљске трагедије”

Аранђеловац – Рача – Ђурђево – Путујемо валовитом Шумадијом преко Тополе до Раче на изложбу „Тридесет година од чернобиљске трагедије”, коју су уприличили представници Туристичког кластера „Срце Шумадије”, у сарадњи са амбасадом Украјине у Београду, општином Рача и аранђеловачким Удружењем „Опомена Чернобиљ”. Путујемо и сакупљамо утиске. Успут видимо опустела села, старе, предивне вајате и оронуле кућице, понеко ново, велико домаћинство, још увек необране кукурузе, прелепе визуре пола Шумадије, где је сваки камен историја, нигде човека да сретнемо.

Стижемо пред Карађорђев дом у Рачи. Велелепно, а запуштено здање, које је тридесетих година прошлог века саградила краљица Марија за сирочад, која су остала без родитеља у Великом рату. То је почетак, а крај тужне приче овог дворца био је пре две године, када су га напустиле последње избеглице са Косова и Метохије из једног другог, нама ближег рата и када су коначно замандаљена врата једног од најмонументалнијих здања у Србији, налик на средњовековне румунске дворце, али и бедеме српских тврђава. Смишљено или не, тек, огроман оронули хол ољуштених зидова, почупаних инсталација и натопљен влагом, био је природан амбијент за фотографије и друга документа о украјинској нуклеарној катастрофи, која је пре три деценије радијацијом „покрила” пола Европе и добар део ондашњег Совјетског Савеза. Те трагичне последице, на које је подсетио Микиша Михајловић из аранђеловачког удружења, биле су шлагворт за Игора Винокурова, саветника за економске односе из украјинске амбасаде, да захвали на сећању и отвори изложбу.

Путујемо опет, сада мало назад, ка Тополи. Има нас више. За промену, званичници из украјинске амбасаде уместо удобним аутомобилом, крећу америчким војним џипом „вилис” из 1944. ка Ђурђеву, а ту су и бициклисти из крагујевачког клуба „Цикломанија” и „Артал” из Лапова.

Ми из Аранђеловца мало лутамо и тражимо Етно-центар Синише Ђорђевића у Ђурђеву, председника управног одбора поменутог туристичког кластера и домаћина „боршчијаде”, првог међународног такмичења у припремању традиционалног украјинског јела боршч. Својатају га и Руси. Али, Синиша каже да је „шчи” руска чорба и да је пре три месеца већ одржана „шчијада”. Ваљда је тако, нећемо да проверавамо, као ни да сумњамо у искрене намере да овај кластер и овај етно-центар, који окупља приватни и јавни сектор из Аранђеловца, Тополе и Раче настоји да учврсти пријатељство Србије са православном браћом из Украјине и Русије и да „шчијада” и „боршчијада” постану традиционалне манифестације. Оно што политика не може, може топла и укусна чорба, јер је у гастрономском мозаику све могуће. Све се меша и све се слаже, сви укуси, мириси и боје. Само треба знати како у све то уденути и мало себе.

То су, уз подршку професорке Мире Десивојевић, најбоље знали Милош Бировљев и Никола Станић из Економско-угоститељске школе „Слободан Минић” из Аранђеловца, који су скували најбољи боршч. Тако је рекао жири, а дипломе за подједнако квалитетну чорбу примили су из руку украјинског саветника и заменика председника општине Рача Миладина Милића аранђеловачки хотел „Извор” и домаћин. И док су гости на тераси тзв. „Штаба” дегустирали, сладили се, проверавали одлуке жирија, вртели или климали главом, недоумице није било када је на сто стигло печење. Како за госте, тако и за два пса, који су се сами позвали и равноправно прикључили изненађењу и непланираној гозби. То је Шумадија! Али, то је и друга прича...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.