Инфаркт коси у јужном Банату

Панчево – У јужном Банату свакога дана две до три особе оболе од болести срца и крвних судова, а сваког другог једна од њих умре од инфаркта миокарда.

Таква статистика, ову групу болести сврстава у водеће узроке оболевања и умирања на овом подручју, по подацима Завода за јавно здравље Панчево, објављеним поводом Светског дана срца, који се обележава данас под слоганом „Оснажите свој живот”, а усмерен је на ширење порука шта можемо да урадимо како бисмо побољшали здравље свог срца. 

У последњих пет година, на овом подручју, регистровано је близу 1.000 нових случајева нестабилне ангине пекторис и инфаркта миокарда од којег у 95 одсто случајева оболевају мушкарци старији од 55 и жене између 60 и 65 година.

Нажалост, истичу у Заводу, све је више младих који доживе срчани удар, нарочито оних који се баве стресним пословима.

Поражавајућа статистика се наставља и податком да је у овом округу срчани удар све чешћи и у узрасту између 20 до 35 година, а од инфаркта миокарда најчешће умиру мушкарци после 60 година, жене после 70 година, али и они између који имају 35–45 година.

Ипак, у референтном периоду бележи се и благи пад броја умрлих што се може објаснити, додају у Заводу, савременим методама лечења и због ранијег доласка у болницу у такозваном првом, „златном сату” појаве симптома.

Зато лекари скрећу пажњу да је од изузетног значаја деловање на факторе ризика, као и едукација становништва, како да препозна знаке и симптоме срчаног и можданог удара и што пре се јави лекару.

Ипак, охрабрује чињеница, кажу стручњаци, да се многе кардиоваскуларне болести могу спречити елиминацијом превентабилних фактора ризика.

Готово 80 одсто превремене смртности и више од половине оболевања од срчаног и можданог удара може се спречити правилном исхраном, редовном физичком активношћу, контролом крвног притиска и престанком пушења, у свим популационим групама.

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова, понављају лекари у Светском дану срца, јесу пушење, које изазива петину кардиоваскуларних болести, неправилна исхрана, повезана и са другим факторима ризика – гојазношћу (нарочито код деце), повишеном масноћом у крви, шећерном болешћу и високим крвним притиском.

Недовољна физичка активност, „бољка” наше популације, знатно доприноси старењу крвних судова и одговорна је за сваки четврти случај срчаног удара, као и акутни и хронични стрес.

По статистичким подацима, више од 70 одсто симптома срчаног и можданог удара јавља се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је важно препознати знаке и симптоме болести и на време потражити помоћ.