Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бонска овлашћења и Инцково оклевање

У намери да оспоре референдум у РС, бошњачки лидери више се уздају у правосудне институције БиХ него у могућност да високи представник посегне за својим правима
Валентин Инцко (Фото: Танјуг)

Судећи по реакцијама политичара из Сарајева после референдума у Републици Српској, бошњачки лидери не уздају се превише у могућност да Валентин Инцко употреби бонска овлашћења. Реч је о широким овлашћењима која је Савет за имплементацију мира (ПИК) – тело сачињено од 55 земаља и организација које пружају финансијску, логистичку и другу подршку мировном процесу У БиХ – дао високом представнику 1997. године. На основу њих, досадашњи носиоци те функције су кад процене да је потребно доносили амандмане на ентитетске уставе, законе и њихове измене и допуне и смењивали изгласане функционере и државне службенике забрањујући им учешће на изборима.

У овом случају, то значи да би Инцко на основу бонских овлашћења могао да смени Милорада Додика, па и да опозове предстојеће измене закона о празницима у РС којима је предвиђено уношење 9. јануара као државног празника. Али, у Сарајеву очито више верују правосудним инстанцама, па се тако уздају у тамошње тужилаштво и позивају на одлуке Уставног суда БиХ.

Један од могућих разлога за то могло би да буде оклевање Инцка да примени бонска овлашћења у случају референдума о Дану РС, што је очигледно из његове изјаве неколико дана пре 25. септембра за БХТ.

„Бонска овлашћења постоје, али Уставни суд БиХ је донео јако добру одлуку и забранио референдум у РС-у. Значи, нема потребе да ја то исто урадим”, изјавио је Инцко 22. септембра.

Кад је највиша правосудна инстанца новембра прошле године оспорила право грађана РС на референдум такође се спекулисало о могућности примене бонских овлашћења, до чега није дошло. Разлог што је Инцко и тада оклевао да „пресече ствар”, политичка јавност видела је у одсуству консензуса унутар Управног одбора ПИК-а, пре свега због издвојеног мишљења Русије. Подсетимо, Бањалука је после прошлогодишње одлуке Уставног суда, децембра 2015. најавила да ће наставити да прославља 9. јануар. Тим поводом састао се УО ПИК-а, једанаесточлано тело којем председава високи представник и које има улогу извршног органа Савета. Чланице УО ПИК-а – односно делегати Француске, Италије, Јапана, Канаде, Немачке, Русије, САД, Велике Британије, Председништва ЕУ, Европске комисије и Турске чији представник заступа Организацију исламске конференције (ОИК) – нису, међутим, постигли јединствен став у осуди Бањалуке јер се Русија дистанцирала од тога. То одсуство консензуса УО ПИК-а било је посебно деликатно у светлу чињенице да је једна од надлежности Управног одбора давање политичких смерница високом представнику.

На последњој седници УО ПИК-а, одржаној пре референдума у РС, представник Москве поново је јавно изнео своје противљење оштријим мерама против Бањалуке, али сада није био усамљен. Како је известио „Спутњик”, неслагање су изразили и амбасадори Француске и Италије, док је најагилнија на становишту да треба предузети конкретније кораке против изјашњавања народа у РС била амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак. Тиме је одсуство сагласности међу чланицама постало још израженије.

Иначе, на основу бонских овлашћења досадашњи високи представници смењивали су чланове Председништва БиХ, председнике парламента, министре и званичнике на свим нивоима власти. Највише их је за свог вакта користио Педи Ешдаун, који је у мандату од 2002. до 2006. сменио 59 функционера у РС, међу којима и председника скупштине Драгана Калинића и Зорана Ђерића, министра унутрашњих послова РС. Ни његови претходници, попут Волфганга Петрича и Карлоса Вестендорпа, нису оклевали да их примењују, иако у драстично мањој мери. Вестендорп је тако 1999. године сменио председника РС-а Николу Поплашена због одбијања да именује Милорада Додика за мандатара за састав владе.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.