Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шешељ „страхује” од директног избора за шефа странке

Борис Тадић и Чедомир Јовановић изабрани су за лидере СДС-а и ЛДП-а непосредно, али на тим изборима нису имали противкандидате
Делегати деветог Отаџбинског конгреса СРС-а поздрављају Војислава Шешеља, 30. мај 2015. (Фото Дарко Ћирков)

Верујем да бих на тим изборима победио, али ко зна шта мојима може пасти на памет – овако лидер СРС-а Војислав Шешељ у духовитом тону одговара на питање да ли мисли да би тријумфовао ако би у његовој странци сви чланови непосредно бирали председника.

„Ми смо имали изборе на конгресу прошле године и нећемо их имати још три године. Не смем ја тако често да одржавам конгресе. Опет ни ту не знам шта мојима може пасти на памет и да не одлуче да ме смене, јер се код нас тајно гласа”, опрезан је Шешељ.

И док се први човек радикала отворено противи оваквом систему одлучивања о партијском шефу, по којем је Драган Шутановац постао нови председник ДС-а, јер је убеђен да то оставља простор за злоупотребе, у неким другим парламентарним странкама истичу да је тај модел одраз демократичности и да је прихватљив. Такве страначке изборе са више кандидата, осим демократа, још нико није спровео. Тачно је да су чланови ДС-а и ЛДП-а Тадића и Јовановића бирали непосредно, али они су били једини кандидати за паријске лидере.

Доскорашња председница ДСС-а Санда Рашковић-Ивић већ је изнела идеју да се непосредно гласа и у тој партији, али је више њених страначких колега оценило да је тако нешто немогуће спровести до предстојећих председничких избора у Србији.

За то време Марко Ђуришић, шеф посланичке групе СДС-а у Скупштини Србије, истиче да је у странци Бориса Тадића тај принцип већ уведен.

„Ми смо aктуелног председника изабрали на непосредним изборима и у томе су непосредно учествовали сви чланови, као сада у ДС-у. С тим да је био један кандидат, па није било тако занимљиво. Али свакако, ово непосредно гласање у ДС-у није било прво, као што се интерпретира”, наводи Ђуришић за „Политику”.

Непосредни избори 2011. организовани су и у ЛДП-у, што је уједно био први пут да се овако нешто дешава у једној партији на српској политичкој сцени. Али је, попут СДС-а касније, и у ЛДП-у тада био предложен само један кандидат – Чедомир Јовановић, којем је поново поверен председнички мандат.

Марко Ђуришић, на питање о томе да ли на неком наредном партијском изјашњавању очекује више учесника у председничкој трци, одговара да би то свакако било интересантније и за чланове и за јавност.

„У СДС-у ће свакако бити задржана пракса да се лидер бира непосредно, а да ли ће бити више кандидата, то у овом тренутку не могу да знам”, оцењује Ђуришић.

Радикали се, с друге стране, бар према најавама Војислава Шешеља, неће изјашњавати на овај начин. Лидер СРС-а уверен је да је непосредан избор партијског шефа исувише сложен и да га је тешко контролисати.

„У таквој ситуацији руководство општинског одбора држи све податке под контролом и одлучује ко ће од чланства бити позван да гласа, а ко не. Тако онај ко унапред придобије већину челника општинских одбора странке обезбеђује победу на председничким изборима. Јавност се не бави толико детаљима о томе шта се дешава на терену, као што то чини приликом избора на државним нивоима, а чак и на тим државним изборима се много краде. Можете ли онда да замислите како би било у овој ситуацији”, каже Шешељ за наш лист.

Насупрот њему, међу присталицама непосредног гласања у странци је и председник Двери Бошко Обрадовић, који верује да је „то увек добродошла тема, јер непосредни избори по правилу дају већи легитимитет онима који буду изабрани”.

„То важи и за унутарстраначко изјашњавање, као и кад се дешава на неком националном нивоу. Зато и подржавам да руководство сваке странке има што ширу подршку базе, исказану на што непосреднији начин. Добро је да свако провери како стоји и међу својим чланством и у народу”, поручује Обрадовић.

Војислав Шешељ, међутим, верује да је много бољи принцип да се за страначког шефа гласа по делегатском систему и да се о томе на конгресима или скупштинама изјашњавају људи које партија одреди за тај задатак. Лидер радикала додаје да, осим изузетака, такву праксу и данас примењују све партије.

Упитан да ли постоје изгледи да Двери у будућности уведу праксу директних избора за страначког лидера, Бошко Обрадовић одговара да то још није актуелна тема.

„Ми смо тек усвојили статут и изабрали органе, а ја сам као председник још у првој години мандата. Бавили смо се републичким изборима, уласком у парламент… Али је то свакако нешто о чему би ми требало да разговарамо у будућности, кад будемо израдили бројне унутрашње акте, што нам тек предстоји. И та тема требало би да се нађе пред органима нашег покрета. Али то није нешто о чему могу ја да одлучујем сам. О томе треба да се изјасне сви”, закључује Обрадовић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.