Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жестока борба грађевинаца за будуће пројекте

Критике министарке Зоране Михајловић на рачун домаћих грађевинских предузећа дале „ветар у леђа” путарима који покушавају једни друге да дискредитују у трци за послове
Тунел "Шарани" око кога су заратили путари (Фото Коридори Србије)

Премијер Србије Александар Вучић поновио је да ће деоница Коридора 11 од Љига до Прељине бити отворена до краја октобра. Он је нагласио да ови радови касне седам деценија, што нико не помиње, а медији данима извештавају о кашњењу од два месеца.

Одговорни за „пробијање рока” биће кажњени, рекао је премијер за Танјуг и нагласио да проблеми постоје, али да је немогуће да су тунели за пола метра или метар нижи.

– Ја ћу да дођем аутобусом или шлепером па ћете да видите да ли може да се прође или не може – нагласио је Вучић и поновио да грађани наредна два месеца неће плаћати вожњу овим ауто-путем.

Ипак, нису медији ти који су почели да дижу панику због кашњења завршетка радова на деоници Љиг–Прељина, већ је управо министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић прошле недеље обишла ово градилиште и „нарибала” извођаче радова због кашњења, лоше урађених радова и малог броја радника.

Те њене критике дале су ветар у леђа путарима да крену у обрачун једни са другима. Појавиле су се дезинформације како су тунели „Шарани” и „Брђани” нижи за 30 сантиметара него што је прописано. Заговорници ове теорије као да су заборавили да су се неколико дана раније новинарске екипе, заједно са министарком, возиле аутобусима кроз поменуте тунеле.

Конкуренција је почела да води прљаву борбу за будуће послове на Коридору 11 и прузи Београд–Будимпешта.

То потврђује и Ратомир Тодоровић, директор „Планума”, који је за наш лист изјавио да је упозорен да његова фирма неће добити наредне послове. Иако је изградња ауто-пута Љиг–Прељина већ готова, у појединим медијима одједном се појавило предузеће „Колубара” из Мионице, које је својевремено конкурисало за овај посао. Ипак, градња је додељена „Плануму”.

– Наша понуда је била за 20 одсто нижа од њихове, али је главни извођач радова ипак изабрао „Планум”. Не знам зашто, али сигуран сам да ми користимо много савременије методе приликом градње, а недавно смо завршили тунел „Земун поље – Дунав” дужине четири километра – изјавио је за наш лист Мирослав Стефановић, директор предузећа „Колубара”. 

Иако представници стручне јавности сматрају да у Србији тунеле знају да граде само две велике фирме „Планум” и „Енергопројект”, које су се уосталом доказале и у иностранству, Стефановић наглашава да постоји још неколико предузећа која им могу конкурисати у овом послу.

Ипак, чињеница која боде очи јесте да према подацима Агенције за привредне регистре „Планум” има 928 запослених, а „Колубара” свега 37.  

Ово мало грађевинско предузеће настало је приватизацијом једног дела Рударског басена „Колубара”. Оно је основано 1993. године, а 10 година касније појавили су се медијски написи да је „Колубара” оштетила Град Београд за милионске износе приликом градње магистралног водовода Макиш–Младеновац.

Ипак, директор Мирослав Стефановић наглашава да је то био начин на који је Млађан Динкић покушао да дискредитује Душана Михајловића, тадашњег министра унутрашњег послова, чији је Стефановић био заменик.

– Изградња водовода је један од послова на који смо поносни, а све остало су будалаштине – наглашава наш саговорник, бивши потпредседник Либерала Србије.

Ово је само један од доказа да је изградња путева уносан посао за којим чезну многи политичари, али и многи бизнисмени.

Наши упућени саговорници тврде да је довољно детаљно прегледати списак подизвођача радова на великим пројектима да би било јасно да велики део колача добијају фирме које су преко ноћи основане са сумњивим капиталом.

Од фебруара 2013. године, када је почела градња деонице Љиг–Прељина радове су изводиле 103 фирме. Главни извођач радова „Азвирт” бирао је подизвођаче, а некима од њих управљају људи чије  име људи из струке изговарају шапатом.

На списку транспортера за градњу ове деонице налази се и предузеће „Гранит пешчар” из Љига које је у вези са контроверзним бизнисменом Звонком Веселиновићем, једним од организатора постављања барикада на северу Косова.

Четвртину акција у „Гранит пешчару” има предузеће „Нуклеус” из Лазаревца у власништву Веселиновићевог пријатеља Владимира Јевтића, функционера Нове Србије и некадашњег менаџера Општине Лазаревац. Друга четвртина акција припада фирми „Инкоп” из Ћуприје чији је власник Душица Максимовић, сестра Звонка Веселиновића.   

Један од подизвођача радова на овој деоници било је и Предузеће за путеве „Београд”, које је у већинском власништву „Нибенс групе”, а у њој је својевремено имао удео Мирослав Мишковић. Власник „Делта холдинга”, као и Мило Ђурашковић, власник „Нибенса”, осуђени су првостепеном судском пресудом због „извлачења” новца из путарских предузећа и утаје пореза.

На списку подизвођача на овој деоници нашли су се и „Фокус 08” из Горњег Милановца, „Остојић стил”, „Бубоња” из Љига, „ЦЛЦ компани” из Београда, „Мининг инжењеринг” из Чачка, „Уно градња ВВ”, из Београда, београдски огранак азербејџанске фирме АГТ...

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.