Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Какви би односи Београда и Москве задовољили Запад

За западне политичаре није проблем ако ми можемо с Русијом да одржавамо везе у домену позоришта и хортикултуре, каже Драгомир Анђелковић, а Александра Јоксимовић наводи да очекивања зависе од међународних околности
Александар Вучић и Владимир Путин у Београду 2014. године (Фото Танјуг)

Изјава Михаела Рота да „нико и не тражи од Србије да прекине своје везе са Русијом” само је једна у низу сличних изјава бројних западних званичника, који већ дуже време готово углас понављају да разумеју традиционалне пријатељске везе Србије и Русије, али да Србија мора да следи и спољну политику Брисела.

Уз истицање да су чланице ЕУ усагласиле заједничку позицију према Русији, Рот, државни секретар у немачком Министарству спољних послова, казао је средином прошле седмице и да је Србија донела одлуку да жели да постане чланица ЕУ, потпуно свесна да то „значи да ће током приступног процеса морати континуирано да прилагођава своју спољну политику заједничкој спољној политици ЕУ”.

Узалудан је, дакле, био прошлонедељни покушај Ивице Дачића, министра спољних послова, да заустави позиве да се наша земља прикључи европским санкцијама. Иако је Дачић био сасвим јасан и изричит: „Србија би директно радила против себе ако би увела санкције Русији, која подржава нашу земљу око Косова и Метохије”.

На ову тему убрзо се огласио и Кајл Скот, амбасадор САД у Србији, рекавши да нико од Србије не тражи да бира између пријатељства са Русијом и пријатељства са Западом, али „ако Србија жели да се придружи ЕУ, то није само улазак у једну заједницу јединственог тржишта, већ и у једну унију заједничких вредности, која очекује од својих чланица да се за те вредности и заузму”, што „значи и предузимање акција кад једна земља прекрши међународне норме”.

Скотов став одмах је изазвао веома оштру реакцију Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду, који је Скоту поручио да се меша у ствари за које није надлежан. „Да ли је Кајл Скот амбасадор ЕУ или амбасадор САД?”, упитао је Чепурин.

А шта се крије иза тог устаљеног дипломатског речника западних политичара (међу којима су и Дејвид Мекалистер, известилац ЕП, и Мајкл Давенпорт, шеф Делегације ЕУ), када кажу да Србија мора да се придружи ЕУ у спровођењу њене спољне политике, а заправо и санкцијама према Русији, уз истовремени нагласак да нико не тражи од Србије да прекине везе с Русијом? Зар не би казна искључила пријатељство? Који је то ниво сарадње наше земље с Русијом који би задовољио Запад?

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, сматра да за њих није проблем ако ми можемо с Русијом да одржавамо везе у домену позоришта, хортикултуре и неговања културних вредности. „Али, ако су те везе продуктивне, ако су усмерене ка војнотехничкој сарадњи и јачању економске сарадње или подршке Русије Србији у вези с Косовом и Републиком Српском, онда је то проблем. То је цинизам. Значи, своју праву намеру да нас конфронтирају с Русијом маскирају празним причама да немају ништа против добрих веза, али те везе своде на нешто што је маргинално, макар у геополитичком смислу”, каже Анђелковић.

И он наглашава да би одрицање од Русије значило и одрицање од РС и од Косова. „Ако је Србија спремна то да уради, онда она има власт која је потпуно равнодушна према српском интересу. Немци нам постављају као услов нешто што ниједна нормална, суверена држава не може да прихвати. Вероватно би лакше било 1914. прихватити аустроугарски ултиматум него садашње захтеве Немачке, јер је ултиматум Аустроугарске био мањи ударац по српске интересе од овога што Немачка тражи у вези с Русијом”, каже Анђелковић и подвлачи: „Ако је цена евроинтеграција одрицање од самог себе, онда нам те интеграције ипак нису потребне”.

Такође упитана шта се крије иза западне „формуле” кад је реч о односу Београда према Бриселу и Москви, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, најпре наглашава да ЕУ, суштински, није јединствена у погледу увођења санкција Русији, те се отуд „поставља озбиљно питање колико ће дуго сама Европа истрајати у одржавању оваквог званичног става”.

„Други је пар рукавица”, како каже, то да Унија, имајући у виду да је спољна политика део приче о европским вредностима, очекује од земаља западног Балкана да се солидаришу с њом кад је реч о Русији.

„А управо свест о томе да унутар саме ЕУ тај став није чврст говори у прилог чињеници да постоји једна врста флексибилности коју смо врло често искусили, управо кроз ставове појединих званичника ЕУ, да се од Србије не очекује да се у потпуности са спољном политиком ЕУ усклади одмах, већ током процеса евроинтеграција. Односно, да се Србији отворено не замера на њеном ставу”, каже Јоксимовићева. Додаје да је од кључне важности управо то што Немачка има разумевања за нашу позицију.

Кад је реч о конкретном нивоу сарадње с Русијом који би задовољио Брисел, истиче да је одговор тешко дати, јер у многоме зависи од даљег развоја догађаја на међународном плану.

Коментари72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.