Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворен први ветропарк у јужном Банату

Годишње ће бити произведено и ЕПС-у испоручено 6,6 мегавата електричне струје, која може да покрије потрошњу половине града Вршца
(Фото Танјуг/Д.Г.)

Вршац – Загајица је од Вршца удаљена двадесетак километара, а читав крај од Вршачких планина па све до Старе Паланке, на Дунаву, где су и „уста кошаве“ – представља ретко повољно место за изградњу ветропаркова. Један такав капацитет отворен је у атару села Загајица, а генераторе је у редовну производњу струје пустио Александар Антић, министар рударства и енергетике, у присуству бројних званица. Киловати „чисте струје“ оплеменили су електроенергетски систем Србије. У овом крају кажу у шали да инвеститорима и техничким екипама и нису била потребна мерења брзине и других параметара ветрова, јер овде више од 200 дана у години дува неки ветар.

И тиме су се, ваљда, руководили инвеститори и конструктори ветро-генератора када су баш загајички атар одабрали за производњу „зелене енергије“, у овом крају првог ветропарка, названог „Ла пиколина“ („La Piccolina”). Од 2009. године трајала су опсежна мерења ветрова, која су потврдила очекивања и оправданост улагања. Окупљеним званицама и мештанима, саопштено је да ће ове годишње бити произведено и ЕПС-у испоручено 6,6 мегавата електричне струје. Практично, та количина енергије може да покрије потрошњу половине града Вршца, од око 12.000 домаћинстава.

Извршни директор заједничке компаније „МК финтел винд“, Тицијано Ђованети, рекао је да је пуштање ветропарка у производњу уследило после пробног рада, који траје од јула месеца. Он је нагласио да су будући планови амбициозни, и да чине стратешко опредељење ове компаније.

Министар рударства и енергетике, Александар Антић, нагласио је да је отварањем другог по реду ветропарка, „држава значајно искорачила у правцу далеко веће заступљености обновљиве енергије у нашој укупној потрошњи“. „Са овим објектом, приближавамо се капацитету од 80 мегавата обновљиве енергије, што није фасцинантна бројка, али је показатељ да смо у посао ушли озбиљно, без алтернативе.“

– У овом тренутку, у различитим степенима изградње је још 12 електрана на обновљиве изворе енергије, капацитета 485 мегавата. Наредних месеци положићемо камен-темељац за велики ветропарк, у плану су и други произвођачи, а Србија ће до 2020. године достићи циљ да 27 процената укупне потрошње буде из обновљивих извора, и ту количину ћемо произвести у нашој земљи. То је и наша обавеза према генерацијама које долазе, према Србији и читавој планети, рекао је министар Антић.

Село Загајице има око 470 становника, од чега је бар стотину на „привременом раду“ у иностранству, углавном у Аустрији, а куће закључане и кључеви код комшија. Број становника је у сталном опадању (1991. године овде је пописано 790 становника). Електричну струју старији мештани кажу да су у домове уводили педесетих година прошлог века, а пола века касније – у атару њиховог села отпочела је производња струје и испорука ЕПС-у.

„Ето, Лале одоше у електричаре“, рече један мештанин, радујући се новој нади за ово село, старом равно три века, у коме су 175 метара високи стубови са трокраким елисама и – права туристичка атракција.

 

Ускоро нови ветропарк

Ово је, у ствари, други по реду ветропарк заједничке фирме „МК групе” српског бизнисмена Миодрага Костића, и италијанске компаније „Финтел енергија груп спа”, у који је уложено око 10 милиона евра. Свој први ветропарк, вредан 15 милиона евра (иначе, први у Србији), снаге 9,9 мегавата, у коме су три генератора чији су стубови високи 178 метара, највиши у југоисточној Европи, компанија „МК Финтел винд” отворила је крајем прошле године, недалеко од Куле.

Идуће године овај инвеститор планира нови ветропарк, у оквиру пројекта „Кошава“, близу Вршца, са 20 ветрогенератора, укупне снаге 117 мегавата. У првој фази биће уложено око 50 милиона евра.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.