Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је предузетништво стигло на Стару планину

Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке у Београду, рекао је протекле недеље да су креирање нових радних места и подстицање малих и средњих предузећа највећи изазови за српску владу
(Фото Танјуг)

Предузетништво на Старој планини је живо и здраво…, написао је Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке за Србију, на блогу портала Б92 и тако још једном, у последњих неколико дана, подсетио држaву да јој следећи корак подстицање пословања малих и средњих предузећа.

Наиме, Верхеијен је протекле недеље рекао да су креирање нових радних места и подстицање привредног раста највећи изазови за нашу владу. Он је нагласио да држава мора системски да подстиче мала и средња предузећа која могу учествовати у међународној робној размени, дати допринос страним тржиштима и активностима страних инвеститора.

Своју тврдњу Верхеијен је поткрепио практичним примером будући да је Светска банка финансирала развој малих предузетника на Старој планини, у периоду од 2006. до 2012. године. Осим економског аспекта, овај пројекат је подразумевао очување природне средине и различитих животињских врста. Сви локални предузетници, који су учествовали, послују и данас добро, каже први човек Светске банке у Србији, уз напомену да се многима од њих посао шири.

Иако је ова година у Србији проглашена „Годином предузетништва”, мали привредници на Старој планини нису још осетили побољшање, као ни конкретну помоћ државе.

Ипак Министарство привреде најављује читав сет мера помоћи малим и средњим предузећима. Они објашњавају да су ове године обједињена 33 програма подршке предузетницима чија је вредност 16 милијарди динара. Четвртина новца представља бесповратну помоћ која је, како кажу надлежни, усмерена пре свега на развој малих и средњих предузећа, поготово оних који тек покрећу бизнис.

У Министарству привреде наглашавају да је држава усвојила Стратегију за развој малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020, а предвиђена је измена појединих закона и смањење бирократских препрека за пословање. Такође, разматрају могућности пореских растерећења (без угрожавања јавних финансија), али и нове начине финансирања малих и средњих предузећа.

Планирано је и смањење парафискалних намета којих има више од 100 чиме би држава стимулативно утицала на све који се одлучују за производњу. Поменутим акционим планом предвиђено је смањење сиве економије.

Насупрот томе, Драгољуб Рајић, представник Мреже за пословну подршку, наглашава да је држава ове године издвојила новчану суму како би им олакшала рад, али да је из привреде „испумпано” чак 74 милијарде динара кроз различите порезе, у последње три године.

Високи порези, велики број намета, бирократија и неефикасност јавних служби највеће су препреке за оснивање и развој малих предузећа.

– Како би фирма успешно пословало држава мора да обезбеди предвидивост трошкова, сигурност и заштиту капитала. Број и висина разних дажбина и цене комуналних услуга веома се разликују од општине до општине, а на то утиче и врста привредне делатности у којој предузеће послује. Велики проблем представља чињеница да је често дуговања немогуће наплатити. У Србији послује између 13.000 и 14.000 фиктивних предузећа која су основана само како би извукла новац од неких других. То се у свету зове превара – наглашава Рајић.

Када почетник у Србији покреће бизнис обично располаже са 5.060 евра, а уколико запосли само једну особу, половину новца искористиће како би платио различите порезе и дажбине које је држава прописала. За остатак новца најчешће не може да купи ниједну машину за обављање посла, па се тако у Србији свака 16. фирма бави производњом (у Европи је то свака четврта).

Из тог разлога не чуди податак да је од 10 малих и средњих предузећа, која су бирала да ли да отворе представништво у Србији или Бугарској, чак девет покренуло бизнис код наших суседа. Такође, од пет малих преузећа која су бирала између нас и Македоније, само једно је дошло у Србију.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.