Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најјефтиније, није и најповољније

Критеријум економски најповољније понуде, у Србији се користи у само 15 одсто јавних набавки, а критеријум најниже понуђене цене у више од 80 одсто случајева. У земљама Европске уније је обрнуто
Најјефтинија понуда не значи да ће и опрема за хируршку салу бити и најбоља (Фото Ж. Јовановић)

Просечно трајање поступка јавне набавке у Србији у протекле две године скраћено је за 11 дана, изјавио је за „Политику” Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке. Од објављеног огласа до реализације јавне набавке у 2014. години чекало се, у просеку, 77 дана, а у првом полугођу 2016. цела процедура сведена је на 61 дан. Смањен је и број поништених поступака јавних набавки – са 13 одсто у 2014, на 10 одсто у првих шест месеци у 2016.

Годишња вредност јавних набавки креће се око три милијарде евра, а једна од пожељних промена је што се просечна вредност уговора из године у годину повећава.

Према Јовановићевим речима, скраћењу процедура и смањивање броја поништених поступака, највише је допринело повећање такозваних оквирних споразума, који омогућавају да се на основу једног поступка јавне набавке закључи више уговора за рачун више наручилаца са више понуђача. Јовановић каже да је у 2014. било 280 оквирних споразума, у 2015. их је било 640, а 1.109 у првој половини 2016. године.

Управа за јавне набавке често организује радионице и саветовања на којима обучава задужене за спровођење процедура. Једна таква радионица, на којој се говорило о примени критеријума економски најповољније понуде, одржана је јуче у Београду. Присуствовали су јој представници Управе за заједничке послове Владе Србије, која обавља централизоване набавке за потребе државе, Републичког фонда здравственог осигурања, Агенције за јавне набавке Града Београда, као и представници регулаторних тела.

– У више од 86 одсто случајева до сада остварених јавних набавки, куповало се најјефтиније – указује Јовановић. – Али, најјефтиније често није и економски најповољније. Најјефтинији уређаји се чешће кваре, а немају добар сервис, јефтине хируршке рукавице чешће пуцају. Тако јефтино на крају буде много скупље. Зато Закон о јавним набавкама највише вреднује понуду која је економски најповољнија, али се тај критеријум у пракси недовољно примењује.

Критеријум економски најповољније понуде у Србији користи се у само око 15 одсто набавки, а критеријум најниже понуђене цене у више од 80 одсто случајева. У земљама Европске уније је обрнуто. У 78 случајева користи се критеријум економски најповољније понуде, а у само 22 одсто критеријум најниже понуђене цене. Пракса је показала да је критеријум најниже понуђене цене погодан за набавку високостандардизованих једноставнијих добара, док је код набавке сложенијих добара и услуга, поред цена, потребно користити и друге елементе вредновања.

– Критеријум економски најповољније понуде један је од „алата” у јавним набавкама који наручиоцима омогућава да захтевају додатни квалитет – објашњава Маја Кушт, међународни експерт за јавне набавке из Хрватске. – Тако се од понуђача може захтевати да уређај буде енергетски ефикасан, функционалан, или да произвођач наручене робе запошљава лица са посебним потребама. Овај критеријум се, у неким западноевропским земљама, примењује у 80 одсто набавки.

На питање – да ли наручилац може да захтева да роба буде домаћег порекла, наша саговорница подсећа на важећа правила Европске уније.

– Критеријум економски најповољније понуде не допушта наручиоцу да у својој наруџбини захтева да је производ који купује у што већој мери домаћег порекла – каже Маја Кушт. – Такав захтев се тумачи као дискриминација страног понуђача. Српски Закон о јавним набавка сада даје предност домаћем понуђачу, тако што се цена његове понуде умањује за пет одсто. Са приближавањем чланству у ЕУ, наша земља ће морати да одустане од таквог „преференцијалног третмана” домаћих предузећа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.