Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијабетес у Србији годишње однесе 10.000 живота

Дијагнозу шећерне болести у нашој земљи има 465.000 људи, а дијабетес је пети најчешћи узрок умирања у Србији
(Фото Википедија)

У Србији око 710.000 одраслих особа има дијабетес и та болест је пети најчешћи узрок смрти у нашој земљи. Око осам процената становништва Србије или 465.000 људи има дијагнозу шећерне болести и лечи се, а процењује се да још  245.000 особа има дијабетес а да то и не зна. Трећина пацијената већ има једну или више компликација у

тренутку када им се дијагностикује шећерна болест.

Ове податке предочио је министар здравља др Златибор Лончар, на семинару у Деканату Медицинског факултета у Београду, који је организован у сарадњи са економским одељењем амбасаде САД.

На скупу посвећеном превенцији и унапређењу лечења шећерне болести говорио је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот.

Како је рекао, овој злокобној болести се у САД посвећује велика пажња, па отуда стижу и највећа научна истраживања у овој области и иновације у лечењу. У Америци је дијабетес седми узрок смртности, а терет болести је огроман нарочито ако је пацијент старија особа, живи у сиромаштву или припада одређеној етичкој групи.

Кајл Скот је похвалио последње потезе Министарства здравља Србије усмерене на побољшање превенције и раног откривања дијабетеса, у виду доношења националне стратегије за борбу против ове болести, али и отварања центара за превенцију дијабетеса у Лозници и Нишу и повратак саветовалишта за дијабетес у домове здравља.

Амерички амбасадор се у једном тренутку нашалио на свој рачун и на рачун земље коју представља.

Како је казао, с обзиром на то да потиче из земље у којој су теорије завере увек присутне, он сумња да је позив да одржи овакво предавање стигао пошто је недавно учествовао у добровољној акцији давања крви, а подозрева да је после добијених налаза његових резултата крви, позив за предавање начин да му саопште који проблем има!

Проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета и председник Републичке стручне комисије за дијабетес, подетио да је ова болест велики изазов за свако друштво и здравствени систем. У Србији од ове болести умире годишње око 10.000 особа, а за лечење се издваја 680 долара по пацијенту годишње.

Дијабетес изазива тешке компликације: он је први узрок слепила, отказивања бубрега, пропадања периферних нерава, ампутација...

Да овој болести ипак може да се стане на пут, Др Лалић је илустровао примером Финске.

Научна студија која је урађена у тој земљи доказује да се за само пет година за 58 одсто може одложити и смањити појава дијабетеса код становништва, али предуслов за то је промена навика: да особе са вишком килограма за пет година смање телесну тежину за пет одсто, да смање масноће у исхрани, а једу намирнице са више влакана и да повећају физичку активност.

– Постоје ефикасна решења у превенцији дијабетеса и морамо их следити. У Србији смо, међу првима у Европи, још 2005. увели водиче за рану превенцију, а у склопу тога и упитник са осам питања, на основу кога се утврђује ризик од оболевања од дијабетеса. На првих 3.000 анкетираних пацијената нашли смо више од 11 одсто особа које су биле у високом ризику да добију дијабетес – навео је др Лалић.

Као велики корак у превенцији навео је враћање Саветовалишта за дијабетес у 34 од 40 предвиђених домова здравља.

– Спектар лекове које можемо да препишемо дијабетичару да бисмо спречили компликације је, нажалост, редукован, јер још од 2011. године у Србији нису уведени иновативни лекови. Захваљујући напорима Министарства здравља, већем броју дијабетичара ускоро ће бити доступни савремени лекови – казао је др Лалић.

Он је додао да је улагање у превенцију, а пре свега указивање на ризике којима се смањују шансе да се оболи од дијабетеса, десет пута мање него улагање у лечење компликација. Навео је и да су директни трошкови из буџета за лечење дијабетеса 285 милиона евра, али да томе треба додати и индиректне трошкове у виду одсуствовања са посла.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.