На кладионицама за Нобела води Мураками

Име добитника Нобелове награде за књижевност биће обзнањено 13. октобра, како најављује британски Гардијан, ипак нешто касније него што је било очекивано.

У међувремену је Шведска академија демантовала новинарска нагађања да је датум проглашења добитника одложен за седам дана због неслагања чланова Академије.

И ове године у конкуренцији су исти писци који су и претходних година били у жижи нагађања о могућем лауреату, а то су пре свих: Јапанац Харуки Мураками, сиријски песник Адонис, Филип Рот, амерички писац (упркос томе што одустаје од писања), кенијски писац Нгуги ва Тионго, Џојс Керол Оутс, америчка књижевница, затим албански романописац Исмаил Кадаре и Шпанац Хавијер Маријас.

Иначе, амерички писци нису добили Нобелову награду од 1993. године када је овим признањем била овенчана Тони Морисон.

Ако је судити по кладионичарима, нешто мање шансе имају ирски романописац Џон Банвил, добитник Букерове награде, Португалац Антонио Лобо Антунеш, Норвежанин Јон Фосе, корејски песник Ко Ун, мађарски романописац Ласло Краснахоркаи, док је Боб Дилан далеко иза свих.

Пошто Шведска академија никада није наговестила ко би био међу најизвеснијим добитницима Нобелове награде, већина предвиђања ослања се на процене водеће светске фирме за клађење Ледброукс.

Претходних година, како пише Гардијан, седам од десет пута у последњој деценији, могући добитник Нобелове награде био је међу три прва по процени кладионичара, дакле са најмањим квотама пред завршетак клађења.

– Они који се кладе узимају у обзир много чинилаца, размишљају и о томе коме би Академија била склонија, неки су просто добри у погађању, а неки чак верују у то да простом подршком свом аутору увећавају његове шансе да добије Нобелову награду. То објашњава и „покрет Боба Дилана” сваке године, каже Алекс Донахју испред Ледброукса.

Уопште, како расту шансе да неки писац добије Нобелову награду, како се од почетног аутсајдера приближава позицији фаворита, квоте су мање, чиме кладионичари штите свој профит.

Када је отворено клађење 2008. године за француског писца Ле Клезиоа почетна квота била је 14/1, а клађење је затворено са квотом 2/1.

Наредне године, почетна квота за Херту Милер била је 50/1, а крајња 3/1, док су 2011. године квоте за Томаса Транстремера варирале од 4/1 до 12/1, па се зауставиле на 4/1.

Прошле године, када је Нобелову награду добила Светлана Алексијевич, квота за њу је у почетку била 5/1 и смањена је пред крај клађења на 3/1.

Квоте за писце који су највећи фаворити, седам дана пре закључења клађења гласе овако: Харуки Мураками 4/1, Адонис 6/1, Филип Рот 7/1, Нгуги ва Тионго 10/1, и Џојс Керол Оутс 14/1.

Гардијан се бавио и питањем на шта добитници Нобелове награде троше добијени новац, због тога што је од животне потраге за знањем, усавршавањем и признањем и тај материјални део важан чинилац овог престижног признања.

Добитник Нобелове награде за медицину 1993. године Американац Филип Шарп изјавио је да је новац „фини” део тог процеса, иако је Нобелова награда ствар части.

Сер Пол Нурс, добитник Нобела за медицину 2001. године, „частио” је себе кавасаки мотоциклом, а Франко Модиљани, који је 1985. године добио ово признање из области економије, део новца искористио је за реновирање своје јахте.

Албер Ками, који је 1957. награђен Нобеловом наградом за књижевност, купио је кућу на југу Француске, а Јуџин О`Нил (Нобелова награда за књижевност 1936. године) искористио је новац од престижног признања да изгради кућу у азијском стилу у Калифорнији, у којој је стварао на миру.

Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, новац је употребила за наставак истраживања.

Лауреати Нобелове награде за мир неретко новац користе за нове хумане подухвате. Гинтер Блобел (Нобелова награда за медицину 1999. године), који је као дете био сведок бомбардовања Дрездена, читав новчани износ од награде дао је овом граду за изградњу нове синагоге и за обнову његове катедрале.  

Аустријска књижевница Елфриде Јелинек, добитница Нобелове награде за књижевност 2004. године, изјавила је да јој је ово признање донело независност.