Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЛИКОВНА КРИТИКА

О глобализму, идентитету, миграцијама

„SEE Art Gates стања стварности”, 17. Бијенале уметности у Панчеву
Рад Тимее Оровец

Чак и свако површно сећање на панчевачку бијеналну манифестацију ПИЈС, референтну позицију за истраживање југословенске скулптуре у осамдесетим годинама 20. века, блиско је историјском кодирању уметности. И редефинисање ПИЈС-а 2000. године у интернационално Бијенале визуелних уметности настављено је у недавним издањима извесним лутањима. Ово, 17. издање панчевачког Бијенала може се читати и као избледели фрагмент некадашњих великих догађаја. Али, реалност је сурова. Потребно је разумети нестабилно време без слуха за уметност, а то значи, упркос свему, одржати континуитет овог Бијенала. Маријани Коларић (1981), уметничкој селекторки и кустоскињи 17. Бијенала уметности, историчарки уметности скромних професионалних референци поверен је овај озбиљан задатак. Бијеналну селекцију она је конциповала на широкој културној матрици позиционирајући уметника лоцираног између географских одредница Балкана и југоисточне Европе. Сама селекторка алтруистичким тоном говори да је „Циљ овогодишњег Бијенала да нас повеже једне са другима, да нас приближи спознаји о томе шта значи бити жив и бити човек данас”.

Већ наслов „ SEE Art Gates: стања стварности” (скраћено од „South Еast Europe”), позиционира избор као специфични наратив који у глобализујућем свету спекулише широким пољем друштвених тема. „Арт Гејтс” – отворене капије – пролази лоцирани су на осам градских тачака на којима су постаљени радови 19 учесника, који углавном припадају млађој генерацији. Фокусиране су актуелне теме наше стварности и живота у глобализујућем свету, питање идентитета, актуелне миграције, етичка начела као упадљиви маркери стања стварности. Симптоматично је да су изабрани аутори махом представљани засебним мањим самосталним изложбама, а излагачки простори симболично су означени као гејтови.

Питањем једнакости у политичком, друштвеном и културном простору Европске уније и (и)легалним миграцијама баве се у различитим језичким формама и активистичком искуству одлична Тимеа Оровец и неуморна активисткиња провокативних пројеката Тања Остојић. Ненад Андрић је на фасади Народног музеја поставио клепсидру, инсталацију која конотира изгубљено време и пропуштене шансе. Различити медији – слика, инсталација, језик маркетинга, видео, документарна фотографија, радови у простору – могу се пратити по сегментима ових пролаза. Отворена капија 7 води нас до зидне инсталације – цртежа насталог у простору са поруком да уметност и даље опстаје, чак и кад је измештена из галерије. Идеологијом дизајна на субверзиван и креативни начин бави се Анур Хаџиомерспахић, а простор филмске приче послужио је за инсталацију Тање Јуричин.

Повратак слици и сликању афирмисан је у Гејту 2 у радовима Маријуса Берцее, Предрага Попаре и Невене Пријић. Након отварања овог Бијенала, догађај је завршен перформансом брзог сликања интернационалне групе „Подреализам”, шест уметника из Париза развијали су идеју о повратку слици; ова уметност у настајању и простор у настајању (градилиште) пратила је подршка ди-џеја Ланселота.

На крају је отворено и питање: Да ли панчевачко Бијенале има потенцијал да понесе карактер једне интернационалне манифестације? Репрезентативне биографије учесника – Тање Остојић, Ивана Грубанова, Анура Хаџиомерспахића и Албана Хајдинаја – и њихова репутација са венецијанског Бијенала не гарантују успех избора сам по себи.

Кључне речи критичара за овогодишњу селекцију: дефинисано, скромно, сведено, нису од помоћи, јер ће већ следеће 18. Бијенале имати нови концепт и бројне непознанице.

Каталог 17. Бијенала веома је амбициозан и готово претенциозан у односу идејни дискурс изложбе (корице, празни листови, формат), а поред уводног текста селекторке Маријане Коларић, публиковани су и преузети одлични интервјуи са Тањом Остојић и Тимеом Оровец, као и теоретска студија Николе Дедића о „Уметности у условима периферног капитализма”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.