Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боб Дилан, Хомер нашег времена

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду за књижевност и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање
(Карикатура Драган Стојановић)

Има ли већег изненађења после проглашења Боба Дилана за добитника Нобелове награде за књижевност?

Не само да овога пута није био међу фаворитима, иако је у конкуренцији упорно опстајао већ годинама, већ је његова победа шокантна због тога што је реч о песнику који долази из музичког света...

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање.

Дајући информацију о награђеном, Сара Данијус, стални секретар Шведске академије, поручила је да се нада да академији неће бити упућене критике због овог избора.

Нобелов комитет овенчао је Боба Дилана престижним признањем с образложењем да је „створио нови поетски израз у оквиру велике америчке традиције кантаутора”.

– Времена се мењају – изјавила је Сара Данијус поредећи Диланове песме са стваралаштвом Хомера и Сафпо.

– Ако се осврнемо на претходних 5000 година и дођемо до Хомера и Сапфо, увидећемо да су они стварали поезију предвиђену за извођење на начин на који то сада чини Боб Дилан. И даље с уживањем читамо Хомера и Сапфо, а можемо и треба да читамо и Дилана. Наравно да он заслужује признање, он је велики песник енглеског говорног подручја. Током 54 године траје, обнављајући се непрестано, додала је Сара Данијус, истакавши да је и упркос Дилановом сликовитом размишљању, умећу састављања рима и рефрена, ипак лично увек била обожаватељка Боувија.

Став је Шведске академије да Дилан има статус иконе и да је његов утицај на савремену музику дубок. Пер Вестберг, члан Шведске академије, додао је: „Он је вероватно највећи живи песник”, а понадао се да ће традиционално предавање које лауреати Нобелове награде држе у Стокхолму у ствари бити концерт.

Боб Дилан као стваралац плени генерације слушалаца почев од његових песама из шездесетих година 20. века. Неке од Диланових композиција налазе се на листама најбољих песама свих времена.

Спорна Диланова изјава о Хрватима
Боб Дилан је избегао казну у Француској, по тужби хрватске дијаспоре, због контроверзне изјаве о Хрватима у магазину „Ролинг стоун”, када је рекао да „Афроамериканци могу да осете расисту баш као што Јевреји могу нацисту, а Срби Хрвата”. Издавач француског издања часописа „Ролинг стоун” Мишел Бирнбаум на суду се бранио тврдњом да је Дилан уметник и песник и да су његове речи, па и оне у спорном интервјуу, једна врста поезије, док се његов адвокат позвао, између осталог, и на пресуду хашког трибунала по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Бирнбаум је открио да је Иво Јосиповић, док је био председник Хрватске, покушао да наговори Дилана да дође на разговор и да се или извини или некако другачије изглади спорну изјаву. Бирнбаум је додао да је и он требало да буде позван на тај састанак, али је Дилан одбио да у томе учествује.

Песма „The Times They Are a-Changing” нашла се међу химнама америчког Покрета за грађанска права и на протестима против рата у Вијетнаму.

Његове чувене песме, које чувају дух слободе и отпора су и „Blowin’ in the Wind”, „A Hard Rain’s a-Gonna Fall”, „Like a Rolling Stone”, „Knockin` on Heaven’s Door”...

Дилан и даље пише песме, иде на турнеје, изводећи композиције које су још шездесетих Американцима поручивале да одговори на нека питања хуче у ветру и да су њихови синови и њихове кћери непослушни људи новога доба. На свој начин, увек је био енигматична личност.

После мотоциклистичке несреће, средином шездесетих, повукао се из јавности с изговором да га је сломио терет популарности.

Рођен је у јеврејској породици, као Роберт Ален Цимерман, у Минесоти, 1941. године, али је крајем седамдесетих прешао у хришћанство, мада је касније објаснио да не следи ниједну религију. Бавио се сликањем, писањем сценарија, глумом и боксом.

Први албум снимио је 1962. године. Нобелов комитет истиче теме његових албума у чијем су средишту друштвене околности, политика, религија и љубав.

Осврћући се управо на критику да је Дилан пре свега музичар пре него песник, комитет додаје да су његове песме константно имале нова издања, и да је поред тога објавио и експериментални рад „Тарантула” (1971), збирку текстова и цртежа из 1973. године и аутобиографију „Хронике” (2004), у којој је описао сећања на Њујорк, популарну културу и његов живот, а коју је код нас објавила „Геопоетика” (2005).

Будући да је годинама био у конкуренцији за Нобелову награду, међу писцима који су порицали Диланов таленат био је и Норман Мајлер који је једном приликом рекао: „Ако је Дилан песник, ја сам кошаркаш.”

Међу писцима који су важили за веће фаворите од Боба Дилана налазе се већ годинама Харуки Мураками, песник Адонис, Филип Рот, Џојс Керол Оутс, Исмаил Кадаре... Вест о Бобу Дилану као добитнику Нобелове награде за књижевност и у нашој средини била је изненађење.

Вида Огњеновић је прокоментарисала: „Нобелов комитет се сад већ помало шали са нама, не знам да ли да ову вест прихватим као шалу или збиљу. Боб Дилан је био мој певач, он јесте посебан песник и извођач, била сам на његовим концертима, чак сам присуствовала отварању његове изложбе на којој је било пар хиљада људи, најпре због његове музике, како ми се чини. У поређењу са другим писцима који су били у конкуренцији за Нобелову награду ипак сматрам да је Боб Дилан аутсајдер, због тога што се ово признање додељује за књижевни допринос свету”, рекла је Вида Огњеновић.

Владислав Бајац нешто је другачијег мишљења, он сматра да је избор Дилана „нежнији” повод за критике Нобеловог комитета, које су учестале последњих година због тога што се у литературу уноси сувише политичког.

– Ако уђемо у стил писања Боба Дилана, онда је ово добар сусрет литературе и политике. Немамо тако лако право да осудимо аутора да је исувише политичан науштрб литературе – сматра Бајац. 

Он такође подсећа на то да се Дилановом поезијом бавио и преводећи је за књигу „Трип – водич кроз савремену америчку поезију”, коју је објавио 1981. године у сарадњи са Владимиром Копицлом.

– Одувек сам сматрао да је Боб Дилан пре свега песник, који је оставио трага на генерације младих људи. Међутим, он и даље доказује колико је креативан и суптилан. Свако ко се иоле удубљивао у тумачење Диланове поезије морао би да призна ту дубину коју она поседује. Проблем је у томе што је он и музичар, а то на први поглед може да одбије и сведе га на само кантауторску фигуру. Ја тврдим супротно, запажа Бајац, додајући:

– Дилан је изразито ангажовани кантаутор и писац, с тим што постоје два нивоа његове ангажованости. Први је критика САД, с почетка шездесетих година, груба и суптилна у исто време, а други је ослобађање младог човека од окова система. Дилан је симбол музичког света, заједно са књижевношћу и филозофијом. То је време хипи покрета, када су литература и музика били јединство, самим тим и социополитичка позадина порука које су слате биле су део те „свете тројице” – каже Бајац. Говорећи о Дилановој књизи „Хронике”, Бајац истиче жанровску неодредљивост и сложеност овог штива, које је аутобиографија само у једном од својих слојева. Наиме, Боб Дилан је обећао и наставке ове књиге, које до сада није написао. „Геопоетика” је својевремено потписала права за сва три тома тих предвиђених издања – истиче Бајац.

Коментари84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.