Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Податак о кориснику кошта два до четири евра

Трговина личним подацима постаје све уноснији бизнис, а највише преко интернета где су један контакт, односно мејл адресу, највише спремне да плате фирме из области медицине
(Илустрација Пиксабеј)

Да ли је случајност то што сам само два дана од када сам отворио рачун у једној београдској банци и оставио им свој мејл добио електронском поштом понуду две фирме које ме никада раније нису контактирале? Када сам их питао одакле им моја адреса нису одговорили, али ме више нису ни узнемиравали.

Сумњам да им је банка продала мој контакт чим сам изашао из експозитуре, пожалио се недавно наш читалац поводом све чешћих сумњи да се у Србији увелико тргује личним подацима.

Питање безбедности личних података грађана поново је покренуто после одлуке Родољуба Шабића да се озбиљније позабави случајем трговања подацима породиља из Новог Сада које су затрпаване поклонима и рекламним материјалом фирме која промовише адаптирано млеко за бебе.

Надзор ће, како je речено, бити покренут над фирмама – „Medis Pharma” (дистрибутер млека) и „Care Direct” (маркетиншка агенција) које су, према досадашњим сазнањима, умешане у овај случај.

Тако је расветљено оно о чему се, до сада, углавном нагађало – да у Србији увелико послују компаније чија је једна од основних делатности прикупљање базе података о потрошачима и њихова даља препродаја.

Као и да је реч о легалном бизнису уколико грађани дају пристанак „у писаној форми” да су сагласни да се тим подацима тргује. Да ли вас је ико икада питао да ли пристајете на тако нешто? 

Шабић је открио и да је у Централном регистру повереника фирма „Care direct”, пре пет година, пријавила збирку „Евиденције породиља” и да ове податке обрађује још од 2003. године, пре ступања на снагу Закона о заштити података о личности.

Али, да су се тада изјаснили да се подаци о породиљама обрађују на основу њиховог пристанка и да нема других корисника података.

Стручњак за пословну примену интернета Драган Варагић, каже да се трговина личним подацима на свим тржиштима одвија на два начин. Први је легалан и изузетно заступљен на интернету.

– Имате много бесплатног садржаја, а да бисте га преузели морате да оставите личне податке. На основу услова, које ретко ко прочита, наводи се да их изнајмљују или дају трећим лицима. То је она прича о Фејсбуку и вечито питање како они остварују толике профите. Има људи који су спремни много тога да дају да би дошли до нечега – каже Варагић. Друга варијанта је илегална и функционише још од деведесетих година прошлог века, такозвани „спем”, односно када вам се неко неодобрено обраћа тако што је ваше податке покупио из неке базе и то је, истиче, нешто што се код нас никада није санкционисало, а многи од тога одлично зарађују. 

– Када говоримо о интернету, податке најбоље плаћају фирме из области медицине. Један квалификован контакт, то значи права особа из циљне групе, кошта и више од четири евра. Уобичајена цена на тржишту таквих података је између два и четири евра – открива наш саговорник. Како каже, тај бизнис потпуно лепо функционише посебно у окружењу као што је наше. Када се компанија угаси, подаци остају највредније чиме она располаже.

Када је пре много година немачки „Некерман”, један од пионира каталошке продаје, отишао из Србије, а потом и из Хрватске, спекулисало се да је огромну базу података купаца продао „Топ шопу” („Студио модерна”). У овој компанији међутим то су недавно демантовали за наш лист, а на питање колико у својој бази имају личних података потрошача рекли су неодређено – „значајан број”.

Трговина поверљивим подацима интригира јавност али и поред тога грађани сувише олако остављају своје податке. Посебно када испуњавају формуларе за такозване картице лојалности за остваривање попуста у супермаркетима, апотекама, пумпама, књижарама, продавницама спортске опреме.

Такве информације постају злата вредне у рукама „брокера” за продају података. Амерички медији упозорили су 2014. године да се у овој индустрији обрће неколико милијарди долара готово без надзора.

Из база трговаца („Волмарт” се рецимо помиње као власник највеће датотеке) може се сазнати свашта о вама: шта најрадије купујете, којим данима се дуже задржавате у радњи, колико трошите на одређене производе, шта вас интересује, шта читате… и увек постоји неко ко ће знати шта са тим може да уради и неко ко једва чека да та сазнања уновчи.

– Подаци су роба и њима се тргује широм света. Зар заиста мислите да је поседовање картице лојалности бесплатно. То је новац којим плаћате неку услугу. Али, обрада и трговина тим подацима је дозвољена ако је потрошач дао пристанак за то – изјавили су недавно из канцеларије повереника и потврдили да им је у плану надзор над подацима о личности којим трговински ланци располажу на основу картица лојалности које издају.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.