Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Камате на штедњу све ниже

„Интерес” пао на просечних 0,6 одсто на депозите становништва у страној валути и 3,1 одсто на динарске депозите за сва орочења

Камате на штедњу ни ове године неће обрадовати штедише у предстојећој недељи штедње. Из године у годину „интерес” је све нижи, а подаци Народне банке Србије (НБС) показују да су у августу банке у просеку плаћале 0,6 одсто на депозите становништва у страној валути и 3,1 одсто на динарске депозите становништва на сва орочења. Банке све више личе само на сигурна места где се држи новац, него код којих се иде да би се зарадило.

Ми по томе нисмо изузетак, камате падају и у свету што је последица експанзивне монетарне политике водећих централних банака у условима глобално ниске инфлације и ниског економског раста. Последица политике јефтиног новца је снижавање како активних, тако и пасивних каматних стопа банака.

Александар Пикер, председник Извршног одбора Комерцијалне банке, која је лидер по висини штедње становништва каже да се они труде да на динаре дају најбољу камата. Свуда у свету, каже он, камате падају, а ми смо део тржишта. С друге стране падају камате на кредите, а у таквим условима се не може дати велика камата на штедњу.

У Интеза банци кажу да у окружењу снижених каматних стопа и на кредите и на депозите, штедњу све више треба посматрати првенствено кроз аспект сигурности и очувања вредности средстава клијената. Од почетка године депозити грађана код њих већи су за седам одсто.

– Када је реч о структури депозитних улога, евидентно је да се орочена штедња све више прелива у штедњу по виђењу и треба очекивати да ће се ова тенденција вероватно наставити на средњи рок. У складу са оваквим трендовима радимо на припреми алтернативних опција за инвестирање како би кроз нову понуду инвестиционих производа пружили клијентима додатне могућности за улагање и остварење приноса, кажу у овој банци на наше питање да ли клијентима пружају неку алтернативу штедњи за зараду.

Подаци НБС показују да је девизна штедња крајем августа ове године износила 8,5 милијарди евра што је 95,6 одсто укупне штедње. Ниске камате нису обесхрабриле грађане да штеде, јер је она увећана од почетка године за 195,4 милиона евра. У НБС објашњавају да је то једним делом било условљено исплатом последње серије обвезница старе девизне штедње у мају. Око три четвртине девизне штедње односи се на штедњу положену на рокове краће од годину дана. Највише се штеди у еврима (91 одсто), затим у америчким доларима (четири одсто) и швајцарским францима (четири одсто), док је штедња у осталим валутама занемарљива.

Динарска штедња достигла је 48,1 милијарду динара. То је само 4,4 одсто укупне штедње, међутим динарска штедња последњих година расте. У протекле три године динарска штедња је више него дуплирана, а само у протеклих годину дана повећана је за 6,5 милијарди динара, односно за око 16 одсто. Као и код девизне, највећи део динарске штедње орочен је на рокове краће од годину дана (79 одсто).

У НБС објашњавају да раст динарске штедње у претходном периоду указује да су каматне стопе на динарску штедњу и даље релативно атрактивне.

– Такође, стварање амбијента у коме је у дужем временском периоду у домаћој економији обезбеђена ниска и стабилна стопа инфлације, као и релативна стабилност девизног курса подстицајно делују на повећање динарских депозита становништва. Атрактивности динарске штедње у односу на девизну доприноси и чињеница да је приход по основу камата који се остварује на динарску штедњу, за разлику од девизне штедње, изузет од обавезе плаћања пореза, па очекујемо и даље раст ове штедње. НБС својим мерама и инструментима настоји да стимулише банке да у већој мери користе динарске изворе финансирања. Тако, на пример, на дугорочне динарске изворе банке нису у обавези да издвајају обавезну резерву, док је на краткорочне динарске изворе финансирања стопа обавезне резерве знатно нижа у поређењу са девизним изворима. Очекујемо да ће повећање коришћења динарских извора од стране банака допринети већој понуди динарских кредита по још повољнијим условима. До сада је у том смислу приметан позитиван помак, попут динарских стамбених кредита које су поједине банке почеле да нуде својим клијентима по нижим каматних стопама, кажу у централној банци.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.