Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чилеанци мењају корен малине

Србија је лане поново преузела вођство у свету по приносима малине, испред САД, Пољске и Чилеа, захваљујући квалитетним садницама
(Фото Г. Оташевић)

Чачак – Иако су и даље међу водећим произвођачима малине у свету, Чилеанци су се суочили са вишегодишњим падом укупног приноса. Од рекордне 2011. године, када је род у земљи испод Анда достигао 50.000 тона, уследила је низбрдица на 40.000 па и мање од тога.

– Наша роба је и даље веома цењена у иностранству, делимично и због стратешког положаја на тржишту малине, јер смо водећи произвођач у јужној хемисфери и тиме обезбеђујемо главне испоруке Северној Америци у контрасезони, кад практично и немамо конкуренцију. Али, веома смо забринути због малог укупног приноса у Чилеу, прошле и ове сезоне. Зато држава предузима кораке који ће за две или три године обезбедити нове засаде и већи род – каже за „Политику” Антонио Домингез, председник Светске организације произвођача малине (ИРО), основане 1998. године, која окупља 12 држава чији принос износи 85 одсто светске производње.

Чилеанци су и 2015. испоручили исту количину замрзнуте малине купцима у иностранству као и претходне године. Пласман је достигао 31.085 тона производа из хладњаче у укупној вредности 121 милион долара, по чему је Чиле извозник без премца из Латинске Америке. Од тога је 102 милиона приход за обичну, а 19 милиона за органску малину. Преостали, мањи део рода, продат је у виду прерађевина, сокова, конзервисаних или дехидрисаних малина и уља.

И поред великог новца који им притиче у земљу овим путем, очи свих Чилеанаца упућених у посао са малином окренуте су ка Србији, која је лане поново преузела вођство у свету по укупним приносима (79.000 тона), испред САД (66.000), Пољске (55.000) и Чилеа (39.000). Шта ће Латиноамериканци предузети како би достигли малинаре с брдовитог Балкана?

– Један од главних разлога за вишегодишњи пад приноса је недостатак квалитетног садног материјала. Већ дуго покушавамо да убедимо мале фармере да не користе саднице из родних засада за заснивање нових плантажа и мислим да су то, коначно, разумели. У сарадњи са Министарством пољопривреде Чилеа направили смо план да у различитим областима земље заснујемо нове матичњаке, користећи само добар генетски материјал. Надам се да ћемо већ током следеће бербе имати већи принос. Поред тога, капитал смо усмерили у подизање нових малињака у неким од кључних региона, као што је Мауле. Први програм је почео с циљем опоравка 300 хектара обрадиве земље до 2017 – каже Домингез.

Малинари у свету годишње прометну око 1,2 милијарди евра, пошто су планетарни приноси углавном око 400.000 тона, а Домингез важи за великог зналца у овом послу па га, рецимо, увозници у САД, називају господин Малина (Mr Raspberry). Како каже, у производњи овог воћа више користе машине, а контрола здравствене исправности је пооштрена.

– Када имате превише фармера, тешко је контролисати квалитет. У САД је посебну бригу изазвала појава листерије, више него због норовируса или хепатитиса. Али, производња хране никада неће моћи бити апсолутно сигурна, увек ће постојати неки ризик. Ми желимо да га сведемо на најмању меру. Убеђујемо фармере да се то чини усвајањем добре пољопривредне праксе, и трудимо се да сви побољшају понашање у ланцу производње. То подразумева да, поред бриге о чистоћи током брања, поставимо строжа правила не само на фарми, него и у хладњачи. Јар, вагон је лако контролисати. Такође, појавили су се и проблеми са пестицидима, нарочито у концентрату.

Председник Светске организације за малину истиче да је цена концентрата за сок од овог воћа отишла „у небо”, оценивши да то није добро:

– Осам или девет долара по килограму је много и убија тражњу. Говорили смо фармерима да висока цена није нужно добра ствар. Боље је имати нижи, али дугорочно поуздан приход од продаје малине на светском тржишту.

Кад је о послу реч, Чилеанцима Европа може да буде чак доступнија него тржиште САД, коме су традиционално посвећени.

– Све више ћемо се окретати Европи, јер су послови у САД највише усмерени ка малопродаји, а то није специјалност моје компаније, ни већине чилеанских. Поред тога, нови амерички закон против тероризма знатно је повећао одговорност увозника робе у ту велику земљу, а то отежава и наш посао – наводи Домингез.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.