Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња жеља Данила Киша

Желим да будем сахрањен у Београду, по православном црквеном ритуалу, без говоранције, написао је између осталог у кратком тестаменту писац који је умро на данашњи дан пре 27 година
(Карикатура Драган Стојановић)

Хај­те пред­ло­жи­те Ме­њу­хи­ну да про­ме­ни свог „стра­ди­ва­ри­ју­са” за кла­вир бе­сен­дор­фер на ко­јем сви­ра осред­ње и без ра­до­сти, од­го­ва­рао је Да­ни­ло Киш ка­да су се чу­ди­ли за­што овај пи­сац по­ли­гло­та ко­ји је пре­во­дио по­е­зи­ју и про­зу са ма­ђар­ског, фран­цу­ског и ру­ског је­зи­ка, пи­ше на срп­ском је­зи­ку. Као што кла­вир не мо­же да за­ме­ни ви­о­ли­ну, та­ко је и за Да­ни­ла Ки­ша срп­ски је­зик је­ди­ни ин­стру­мент на ко­ме пи­ше.

„Чо­век са­мо је­дан је­зик мо­же по­зна­ва­ти истин­ски, онај на ко­ме пи­ше... Мо­гу ре­ћи да истин­ски до­бро знам са­мо је­дан је­зик: срп­ски и да на том је­зи­ку пи­шем и у Па­ри­зу”, на­пи­сао је у есе­ју „По­след­ње при­бе­жи­ште здра­вог ра­зу­ма“ ко­ји је об­ја­вљен пост­хум­но 1990. го­ди­не.

Да­ни­ло Киш умро је на да­на­шњи дан пре два­де­сет се­дам го­ди­на, а из књи­ге Ми­ли­во­ја Па­вло­ви­ћа „Ве­нац од тр­ња за Да­ни­ла Ки­ша“ (из­да­ње „Слу­жбе­ног гла­сни­ка”) мо­же се ви­де­ти ко­ли­ко то­га из ње­го­вог жи­во­та и де­ла још ни­је про­ту­ма­че­но, и ко­ли­ко смо оста­ли ду­жни јед­ном од нај­ве­ћих мо­дер­них пи­са­ца са на­ших про­сто­ра.

Па­вло­ви­ћев про­је­кат, у ко­ји је укљу­чио 35 нај­у­глед­ни­јих ис­тра­жи­ва­ча и љу­ди ко­ји су по­зна­ва­ли Ки­ша и ње­го­во де­ло, је­сте не­ка вр­ста вир­ту­ел­не за­ме­не за сим­по­зи­ју­ме и окру­гле сто­ло­ве ко­јих по­во­дом Ки­шо­вих го­ди­шњи­ца ни­је би­ло. Ме­ђу број­ним до­ку­мен­ти­ма ис­ти­чу се и они ко­ји су об­ја­вље­ни пр­ви пут.

Пи­смо ко­је је Да­ни­ло Киш упу­тио Ми­ро­сла­ву Кр­ле­жи 30. сеп­тем­бра 1976. го­ди­не аутор књи­ге је на­шао ме­ђу не­ко­ли­ко хи­ља­да пи­са­ма у Кр­ле­жи­ној за­о­став­шти­ни у За­гре­бу ко­ја још ни­је об­ја­вље­на. Киш оба­ве­шта­ва Кр­ле­жу да су га по­во­дом ње­го­ве по­след­ње књи­ге „Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча” оп­ту­жи­ли за пла­ги­јат, и да је то ља­га и кле­ве­та ко­ја се не мо­же ни­чим спра­ти. Он по­ми­ње текст но­ви­на­ра и јед­ног од уред­ни­ка „Ду­ге” Дра­го­љу­ба Го­лу­бо­ви­ћа Пи­жо­на „Ни­ска од ту­ђих би­се­ра” ко­јим је от­по­че­та хај­ка на Да­ни­ла Ки­ша као „пла­ги­ја­то­ра”.

„Уза­луд сам му ја, при­ли­ком јед­ног су­сре­та, до­ка­зи­вао чи­ње­ни­цу да не­при­по­ве­дач­ки текст (као што је онај о ка­те­дра­ли или, ре­ци­мо, од­ло­мак из не­ког ку­ва­ра) у при­по­ве­ци за­до­би­ја она­кву функ­ци­ју ка­кву му је аутор на­ме­нио”, пи­ше из­ме­ђу оста­лог Киш по­ку­ша­ва­ју­ћи да об­ја­сни Кр­ле­жи до ко­је ме­ре је по­го­ђен не­пра­вед­ном хај­ком. Али Го­лу­бо­ви­ћев текст био је тек по­чет­на ка­пи­сла ис­па­ље­на про­тив Ки­шо­вог „Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча”.

На­па­да­ли су га по­је­ди­ни књи­жев­ни­ци , осла­ња­ју­ћи се нај­че­шће на иде­о­ло­ги­ју, без књи­жев­них ар­гу­ме­на­та. Као од­го­вор на хај­ку Киш је 1978. го­ди­не на­пи­сао књи­гу „Час ана­то­ми­је”, ко­је је Пре­драг Па­ла­ве­стра свр­стао у „јед­но од нај­зна­чај­ни­јих де­ла но­ви­је срп­ске књи­жев­не кри­ти­ке”. Ки­ша је по­себ­но за­бри­ну­ло пре­ме­шта­ње по­ле­ми­ке са књи­жев­но­те­о­риј­ског на по­ли­тич­ки план. Мно­ги по­зна­ва­о­ци Ки­шо­вог де­ла сма­тра­ју да је због ове хај­ке Киш од­лу­чио да се трај­но пре­се­ли у Фран­цу­ску.

Ни те­ста­мент Да­ни­ла Ки­ша, чи­ји фак­си­мил је пр­ви пут об­ја­вљен у књи­зи Ми­ли­во­ја Па­вло­ви­ћа, ни­је ис­по­што­ван у пот­пу­но­сти. На­пи­сао га је у Па­ри­зу 17. сеп­тем­бра 1989, не­пу­них ме­сец да­на пре не­го што је пре­ми­нуо. Све­до­ци при­ли­ком ове­ре су би­ли Стан­ко Це­ро­вић и Де­сан­ка Рас­по­по­вић.

Же­лим да бу­дем са­хра­њен у Бе­о­гра­ду, по пра­во­слав­ном цр­кве­ном ри­ту­а­лу. Без го­во­ран­ци­је, на­пи­сао је из­ме­ђу оста­лог у том крат­ком те­ста­мен­ту.

Би­ла је то лич­на од­лу­ка, ко­ју не­ки ње­го­ви при­ја­те­љи ни­су раз­у­ме­ли. Иако је на­пи­сао да же­ли са­хра­ну без го­во­ран­ци­ја, Ам­фи­ло­хи­је Ра­до­вић крат­ко је го­во­рио на ње­го­вом гро­бу, али је већ у увод­ној ре­че­ни­ци ре­као да је „ње­го­во по­след­ње за­ве­шта­ње о ћу­та­њу над њим на дан по­гре­ба ду­бље од свих ре­чи”.

Су­де­ћи по од­го­во­ру, Кр­ле­жа ни­је озбиљ­но схва­тио Ки­шо­ве ја­де.

„Пу­сти­те ту олу­ји­цу (у ча­ши во­де) не­ка про­ху­ји, а да се по­жу­ри­те ис­пред ру­да, на врат на нос, не­ма сми­сла!”, на­пи­сао је у од­го­во­ру Ми­ро­слав Кр­ле­жа. Бу­ра ко­ја се ди­гла да­ле­ко је пре­ва­зи­шла олу­ји­цу у ча­ши во­де, и ду­го по­што је на­пи­сао „Гроб­ни­цу за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча” ни­је про­ху­ја­ла кле­ве­та о Да­ни­лу Ки­шу.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mile djokic
Ako je sa majkom nasao spas u pravoslavnoj crkvi znaci su ih jurili pravoslavci

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.