Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Улога „терориста” у најбољим односима Београда и Подгорице

Званичници две земље оцењују да се хапшење држављана Србије неће одразити на будућу српско-црногорску сарадњу, али аналитичари мисле другачије
Хапшење у Подгорици (Фото Ројтерс)

Хапшење двадесет држављана Србије уочи недељних избора у Црној Гори, под сумњом да су спремали нереде након проглашења изборних резултата, према оценама званичника две земље неће се одразити на будуће односе Београда и Подгорице. Већина аналитичара, међутим, сматра да ће привођење и саслушање групе у којој је и  Братислав Дикић, бивши шеф српске Жандармерије, имати значајне последице по српско-црногорску сарадњу.

А та сарадња је, према речима Александра Вучића, стабилна и коректна. Српски премијер је јуче у Пролом бањи изјавио да ће тако бити и убудуће и да Србија те односе неће кварити. Ипак, Београд ће, како је најавио, од званичне Подгорице тражити објашњење „правне, а не политичке природе”.

Коментаришући опаску коју је раније у току дана изнео председник Социјалдемократске странке Борис Тадић, да су односи две земље катастрофални, Вучић је одговорио да су ти односи „управо у Тадићево време били очајни, јер тада није ни разговарано”.

„Питајте руководство Црне Горе и нека вам они потврде кад су имали боље односе са Србијом, пре четири године или данас, и мислим да ћете чути исти одговор”, рекао је премијер, а преноси Танјуг.

Он је изјавио и да би волео да види и да чује стварне и озбиљне податке о томе да је пензионисани командант Жандармерије Дикић планирао терористичке акције у Црној Гори.

Бивши председник Србије је претходно, на страначкој конференцији за новинаре, повезао хапшење српских држављана с ранијом најавом српског министра полиције о рату против црногорске мафије, али и, како је рекао, „монтираним државним ударом” у Србији, с краја новембра прошле године, оценивши да би „било страшно ако би се испоставило да се ради о истом рукопису”.

„У 24 сата смо имали оптужбу из Србије да црногорска мафија извршава организована убиства у Београду, а онда информацију из Црне Горе да службе безбедности, или макар дојучерашњи носиоци безбедносних функција у Србији, врше државни удар у Црној Гори”, казао је Тадић, према Фонету.

Истовремено, потпредседник црногорске владе Душко Марковић, који оцењује као „необична” чуђења званичника Србије и њихово коментарисање основаности оптужби, истакао је да активности ухапшених српских држављана нису повезане са српским властима.

Бивши шеф српске Војнобезбедносна агенције Момир Стојановић сматра да је предизборно хапшење једно од спиновања, односно покушај црногорске власти да поручи народу да спољни фактор жели да им креира политичку сцену и да је зато потребно да подрже актуелну власт.
Коментаришући за Спутњик изјаву лидера опозиционог Демократског фронта Андрије Мандића да је генерал Дикић у добрим односима са бившим шефом црногорске полиције Веселином Вељовићем и са Владимиром Бебом Поповићем, који важи за спин-доктора Мила Ђукановића, Стојановић каже да је то само потврда његових речи.

Александар Вучић: Београд ће од званичне Подгорице тражити објашњење правне, а не политичке природе.

„Да ли можете да верујете да неки озбиљни људи или нека озбиљна држава може тако да убаци грађане да руше уставом утврђено уређење у некој земљи? Сувише је то неозбиљно и то је оно што говори о недемократичности актуелног црногорског режима и о његовом покушају да се на све могуће начине, па и таквим спиновањима, и даље одржи на власти“, каже бивши шеф српске ВБА.

До пре само неколико дана чинило се да су односи званичног Београда и Подгорице све бољи. У интервјуу „Политици” почетком овог месеца црногорски премијер Мило Ђукановић је рекао да не зна да ли су икада и били бољи него данас. А, објашњавајући своју недавну изјаву да Црна Гора није желела да повреди Србију признањем независности Косова, изјавио је да је то казао „као пријатељ Србије” и да „пријатељи саопштавају некад и оно што можда није пријатно да се чује”.

Управо на пријатељство позивали су се и шефови две државе, отварајући 13. јула ове године, на Дан државности Црне Горе, Црногорску кућу у Београду. Председници Томислав Николић и Филип Вујановић истакли су тада да то здање представља „симбол одличних односа” две земље и њиховог „историјског трајања, као најбољег улога у заједничку европску будућност”.

Ранијих година је, међутим, Подгорица у више наврата оптуживала Београд како се меша у њене унутрашње ствари, што су српске власти увек енергично демантовале. Тако је Мило Ђукановић 2010. године тврдио да Млађан Ђорђевић, саветник бившег председника Тадића, „организује опозицију у Црној Гори”, што је Тадић негирао, као што је то чинио и кад су стизале тврдње о утицају Београда на политичка збивања у Црној Гори. То је, како је јуче рекао бивши амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац, била згодна прича за употребу на црногорској политичкој сцени.

Млађан Ђорђевић, коме је, како каже за наш лист, својевремено био забрањен улазак у Црну Гору, данас апсолутно не верује у побољшање односа. Он тврди  да се положај Срба у Црној Гори ништа није променио и додаје да се данас они проглашавају „терористима, а до јуче су били окупатори”.

„Фактички, они су сад проглашени терористима, народом из чије је земље убачена терористичка група, да ухапси премијера Црне Горе, да одузме слободу Црногорцима...”, каже Ђорђевић.

Управо та прича о Диковићу и убаченим терористима из Србије преломила је, према његовом мишљењу, да Ђукановић добије 41 одсто гласова. У Црној Гори, са нешто више од 500.000 гласача, хиљаду гласова представља, објашњава, велики број који је Ђукановићу био пресудан за бољи изборни резултат.

„Та фарса са хапшењем српских држављана служила је за један дан и она ће за неколико дана бити заборављена”, уверен је Ђорђевић.

Душко Марковић, потпредседник црногорске владе: Активности ухапшених српских држављана нису повезане са српским властима. 

И за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића оптужба о убаченим терористима не може остати без последица.

„То је покушај удара Мила Ђукановића на Србију. Он је оптужио Србију за покушај државног удара, за нешто што она сигурно није урадила. Све се то не може добро одразити на међусобне односе”, каже Анђелковић.

Подсетивши да је Србија по Уставу дужна да се бави и српским народом у региону, он наводи да се у „Црној Гори врши идентитетски геноцид над Србима”.

Србија, како каже, покушава да на „мек начин” помогне српском народу, „али, Ђукановић ће на крају, са оваквим потезима, изазвати реакцију Београда који ће сад много озбиљније почети да се бави овим питањем”.

Уз тврдњу да је атмосфера у којој су одржани избори у Црној Гори далеко од демократије и слободе, Напредни клуб Чедомира Антића је, преноси Танјуг, затражио да званични Београд „преточи добре односе” са Подгорицом у нешто што може да поправи стање демократије у тој земљи и положај свих грађана, чији огроман део чине Срби.

Судећи према мишљењу драматурга Ненада Прокића, то се неће десити, јер „односи између власти Црне Горе и Србије никада нису били бољи”, што је „видљиво и по генералској помоћи коју је власт Црне Горе добила од власти у Србији на дан самих избора, а што је било вероватно одлучујуће да она на тој власти и остане”.

Уз опаску да нема никакве доказе за то, Прокић каже да му се „чини да је управо тако”.

„Да се разумемо, иако би то било криминално мешање у послове суседне државе, ја ту сарадњу између две будуће чланице НАТО-а подржавам и мислим да је боља од свега што смо до сада видели, а што је такође било криминално. Политичких консеквенци зато неће бити, притворени ће бити пуштени због недостатка доказа. Зато очекујем даље унапређење односа и сарадњу и на другим пољима, као и да власт у Црној Гори узврати на сличан начин власти у Србији, кад за то дође време. Дакле, ако је било спина, он би могао да буде само заједнички, а никако само Ђукановићев. Ко се први сетио, није ни битно”, каже Прокић.

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.