Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тур д Франс против „катанача”

Стаза наредне 104. бициклистичке трке кроз Француску (и суседне земље) направљена је тако да спречи супер тимове да „затворе” трку и да је учине незанимљивом
Траса 104. Тур д Франса (Фото Ројтерс)

Организатори најзначајније бициклистичке трке на свету кројили су стазу за 104. издање тако да разбију „катаначо”, дефанзивну вожњу јаких тимова попут британског Скаја који су тако чували и по правилу сачували, жуту мајицу на плећима својих лидера и Тур д Франс чинили безмало незанимљивим.

Од Светске бициклистичке федерације затражено је и да екипе имају по једног човека мање, што ће знатно пореметити устаљене тимске планове, али према речима директора трке Кристијана Прудома, бившег спортског новинара, много важније промене начињене си при одређивању етапа. У многим већ на почетку учеснике очекују јаки успони на којима ни најјачи тимови не могу да блокирају ривале и да тако контролишу етапу и трку.

Због тога ће на стази дугој 3.516 км такмичаре чекати доста кратких и оштрих успона, од којих се пет први пут појављују на Тур д Франсу, не рачунајући најтеже које су добро упознали најбољи светски бициклисти и љубитељи овог спорта. Бициклисти ће од 1. до 21. јула обићи свих пет планинских подручја Француске, а најтежи испит имаће у Алпима у којима их очекује највиши од три врха изнад 2.000 метара надморске висине Кол д'Изар и 2.360 метара. Биће то у 18. етапи и тај успон, по свему судећи, могао би да одреди не само освајача тачкасте мајице коју носи најбољи „пењач” већ и победника трка. После успона на Кол д'Изар, учеснике очекују само две кратке вожње. Прва је индивидуални хронометар у Марсељу од 23 км на којем бициклисти добри у борби против штоперице могу да поправе или учврсте своје позиције, али не и да надокнаде временску разлику која може да се направи на тако суровом успону какав је Кол д'Изар. Друга је последња етапа од Монжерона до Париза и Јелисејских поља, дуга само 105 километара и у којој, по неписаном правилу, нема преокрета у генералном пласману. Носилац жуте мајице задржаће је у трајном власништву.

Ко ће то бити ни троструки победник Британац Кристофер Фрум на представљању трке није смео да прогнозира.

„Прво што сам приметио је да ће неколико етапа ићи изнад 2.000 метара. Кол д'Изар је изнад 2.300 метара и он је права звер. Мислим да ће се у тој етапи трка освојити или изгубити. Наравно, то је Тур и свашта може да се деси и ми морамо бити спремни на све” рекао је Фрум.

Стаза дуга 3.516 км има 20 етапа (први слободан дан такмичари имају после девете етапе, када ће се из Шамберија пребацити авионом до Доржоња на западу, а други после 16. етапе) и води кроз Немачку, Белгију и Луксембург до Француске.

Старт трке је у Дизелдорфу. То је 22. пут да је старт ван Француске, а четврти пут из Немачке која је последњи пут угостила Тур пре тридесет година у Берлину, који је тада још носио придев „западни”. Индивидуални хронометар је у првој етапи (Дизелдорф, 13 км) и претпоследњој 19. етапи (Марсељ, 23 км), нема екипног хронометра, а осам етапа је дуже од 200 километара. Најдужа етапа је 19. са само 220 км, па се може рећи и да су краћим етапама организатори покушали да ублаже надмоћ британског Скаја и осталих супер тимова.

На старт у Дизелдорфу Кристијан Фрум понеће жуту мајицу као прошлогодишњи победник. Британац је победио и 2015. и 2013. и тако наставио низ успеха Британаца који је 2012. започео Бредли Вигинс, први Британац који је тријумфовао на Тур д Франсу. Четири британске победе 2014. раздвојио је 2014. Италијан Виченцо Нибали, а бициклистичку јавност, посебно француској, највише занима да ли коначно, после више од три деценије један француски возач може да под Тријумфалном капијом обуче жуту мајицу знак победника трке.

Последњи којем је то пошло за руком био је Бернар Ино, када је 1985. забележио пети тријумф.

 

Нај, нај на Тур д Франсу

Највише победа: Жак Анкетил (1957, 1961, 1962, 1963, 1964), Еди Меркс (1969, 1970, 1971, 1972, 1974), Бернар Ино (1978, 1979, 1981, 1982, 1985), Мигел Индураин (1991-1995) – 5.

Највише забележених и одузетих победа (појединци): Ленс Армстронг (1999–2005) – 7.

Највише победа (земље): Француска – 36.

Највише победника (земље): Француска – 21.

Највише победа (репрезентације, 1930-1961. и 1967. и 1968): Француска и Белгија – 10.

Највише етапних победа: Еди Меркс – 34.

Највише етапних победа (активни возачи): Марк Кевендиш – 30 (2. после Меркса).

Највише освојених мајица у једној трци: Еди Меркс (1969) – 5.

Највише етапних победа на једној трци: Шарл Пелисије (1930); Еди Меркс (1970, 1974) и Фреди Мартенс (1976) – 8.

Највише носилаца жуте мајице на једној трци: 1958. и 1987. – 8.

Највише дана у жутој мајици: Еди Меркс – 96 (7 учешћа).

Највише пута на подијуму: Рејмон Пулидор (14 учешћа, 1962–1976)) – 8 (три пута други, пет пута трећи).

Највише других места: Још Зотемелк – 6.

Највише узастопних етапних победа: Франсоа Фабер (1909) – 5.

Највише победа у прологу: Бернар Ино (1980-1985) – 5.

Најубедљивија победа (после 1947): Стан Окерс (1952) – 28:17 минута.

Најтешња победа: Грег Лемонд (1989. испред Лорана Фињона) 8 секунди.

Најбољи спринтер (зелена мајица): Ерик Цабел – 6 победа.

Најбољи брдски возач (тачкаста мајица): Ришар Виренк – 7 победа (1994 – 2004).

Најбољи млади возач (бела мајица): Јан Урлих и Енди Шлек – 3 победе.

Најдужи соло бег: Албер Бурлон (1947) – 253 км.

Најубедљивија етапна победа: Хозе Луис Виехо (1976) – 22:50 минута.

Најбржа етапа (групни старт): Марио Чиполини (1999, 194,5 км) – 50,355 км/ч.

Најбржи пролог: Крис Бордман (1994, 7,2 км): 55,152 км/ч.

Најбржи индивидуални хронометар: Грег Лемонд (1989, 24,5 км) 54,545 км/ч.

Најбржи екипни хронометар: Орика Грин Еџ (2013, 25 км) – 57,7 км/ч.

Најбржа трка: Ленс Армстронг (2005) – 41,654 км/ч.

Најстарији победник: Фирмин Ламбо (1922): 36 година, 4 месеца, 9 дана.

Најмлађи победник: Анри Корне (1904) – 19 година, 11 месеци, 20 дана.

Највише учешћа: Стјуарт О'Грејди – 17 (1997, 1998 – 1999-2013).

Највише завршених трка: Јоп Зотемелк – 16 (1970–1986).

Најдужа трка: 1926. – 5.745 км.

Најдужа етапа: Сабл д'Олон – Бајон (1919. и 1924) – 486 км.

Највише учесника: 1986. – 210.

Највише завршило трку: 2013. – 169.

Најмање завршило трку: 1910. – 11.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.