среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.10.2016. у 12:57 Др Ма­ри­ја Ђин­ђић*

Комшија, колико је сати?

Речца чак налази се на првом месту употрeбе са чак (опет се не може без чак!) 69.539 потврда, речца бар/ барем је на трећем, а узвик хајде на петнаестом месту
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку да­нас има око 3.000 тур­ци­за­ма. По­ло­ви­на ових ре­чи је одо­ма­ће­на и ак­тив­но жи­ви у срп­ском је­зи­ку. Да би­смо про­ве­ри­ли ак­ту­ел­ност тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, тур­ци­зме из Реч­ни­ка срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске про­ве­ри­ли смо у Кор­пу­су са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка, ко­ји се из­ра­ђу­је на Ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду под вођ­ством проф. др Ду­шка Ви­та­са. Ста­ти­стич­ки пре­глед ко­ри­шће­ња тур­ци­за­ма у ви­ду опа­да­ју­ће ли­сте ба­зи­ра­не на уче­ста­ло­сти ја­вља­ња ре­чи пру­жио нам је увид у то ко­је тур­ци­зме нај­че­шће ко­ри­сти­мо. Кор­пу­сни при­ступ, ко­ји се ина­че при­ме­њу­је, на при­мер, при из­ра­ди ве­ли­ких опи­сних реч­ни­ка ен­гле­ског је­зи­ка у ци­љу пра­ће­ња про­ме­на уче­ста­ло­сти и зна­че­ња ре­чи то­ком вре­ме­на и ње­ног ка­сни­јег ста­ту­сног опи­са у реч­ни­ку, по­ка­зао се као до­бра осно­ва за до­но­ше­ње за­кљу­ча­ка у ве­зи са ак­ту­ел­ним ста­ту­сом тур­ци­за­ма и њи­хо­вим опи­сом. 
Са нај­ве­ћим бро­јем по­ја­вљи­ва­ња у Кор­пу­су из­дво­ји­ло се сле­де­ћих де­сет ре­чи: чак, сат, бар/ба­рем, бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја. 
Ме­ђу име­ни­ца­ма нај­у­по­тре­бља­ва­ни­ја је име­ни­ца сат, а за­тим сле­де бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја, као и ка­пи­ја, ше­ћер, ку­ла, ду­ван, ба­шта, ра­ки­ја, за­нат, ба­кар, ма­на, ко­је за­у­зи­ма­ју сле­де­ћа ме­ста на ли­сти. Ве­ћи­на ових ре­чи има­ју исто зна­че­ње у тур­ском је­зи­ку и део су оп­штег лек­сич­ког фон­да тур­ског је­зи­ка. С дру­ге стра­не, реч ду­ван (du­han) арап­ског је по­ре­кла и одав­но је по­ти­сну­та реч­ју tütün из тур­ског је­зи­ка. И док кре­вет спа­да ме­ђу де­сет нај­у­че­ста­ли­јих име­ни­ца тур­ског по­ре­кла у срп­ском је­зи­ку, кре­вет се у са­вре­ме­ном тур­ском је­зи­ку ка­же yatak, а реч ke­re­vet при­па­да књи­жев­ном из­ра­зу и озна­ча­ва др­ве­ну со­фу, ди­ван пре­ко ко­јег се про­сти­ре ма­драц и ко­ји слу­жи за се­де­ње и ле­жа­ње.
Реч­ца чак на­ла­зи се на пр­вом ме­сту ли­сте упо­тре­бља­ва­ња са чак (опет се не мо­же без чак!) 69.539 по­твр­да, реч­ца бар/ба­рем на­ла­зи се на тре­ћем ме­сту, а уз­вик хај­де је на пет­на­е­стом ме­сту. Ду­би­на ути­ца­ја тур­ско­га је­зи­ка на лек­сич­ком ни­воу упра­во се мо­же са­гле­да­ти на осно­ву ли­сте уче­ста­ло­сти, јер се ме­ђу два­де­сет нај­че­шће ко­ри­шће­них тур­ци­за­ма на­ла­зе по­ме­ну­те две реч­це и је­дан уз­вик. Ви­со­ко ме­сто на тој ли­сти има­ју и уз­вик бре и ве­зник и реч­ца ама. 
Оно што је ка­рак­те­ри­стич­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма срп­ског и тур­ског је­зи­ка је­сте чи­ње­ни­ца да срп­ски је­зик ни­је усво­јио са­мо ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју пред­ме­те ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре (нпр. на­зи­ви за је­ла, пи­ћа, оде­ћу, за­ни­ма­ња, зва­ња, ти­ту­ле, ин­сти­ту­ци­је, род­бин­ске од­но­се и сл.), што је и уоби­ча­је­но и оче­ки­ва­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма, већ и реч­це, уз­ви­ке и ве­зни­ке. 
Ли­ста упо­тре­бе до­би­је­на срав­њи­ва­њем гра­ђе са елек­трон­ским кор­пу­сом ука­зу­је на уче­ста­лост лек­си­ке и при­бли­жно ста­ње тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, али сва­ка­ко не пред­ста­вља вер­ну сли­ку ста­ња у срп­ском је­зи­ку (по­себ­но не у раз­го­вор­ном срп­ском је­зи­ку, у ко­ме има ви­ше тур­ци­за­ма не­го у књи­жев­ном је­зи­ку).
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ

Коментари15
5517f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља