Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Европа слави први сигнал са Марса

На лендеру „Скјапарели” тестирају се технологије како би се за четири године послао моћан ровер који ће испод површине Црвене планете тражити трагове живота

После пређених 500 милиона километара, робот „Скјапарели” требало је да дотакне површину Црвене планете јуче после подне по нашем времену. Први сигнал из свемира стигао је око 18.30 у центар Европске свемирске агенције (ЕСА) у Дармштату, који је потврдио да се матични брод, орбитер ТГО, „паркирао” у Марсовој орбити. До закључења овог броја није било вести о судбини робота. Ако све протекне у реду, биће то прво успешно слетање на Марс за Европљане.

Мисија „Егзо Марс”, коју ЕСА спроводи у сарадњи са Русијом, заправо је само генерална проба за много важнији подухват. План је да се за четири године тамо пошаље велики, моћан ровер на шест точкова који ће бушити тло у потрази за траговима живота, пренео је Би-Би-Си.

Мањи „Скјапарели”, назван по италијанском астроному Ђованију Скјапарелију, који је 1877. почео да прави мапу топографије Марса, једноставнији је подухват, али се и он сматра великим подвигом ако се зна да је више од половине мисија на овој планети завршено неуспехом.

Досад је само америчка НАСА успешно изводила експерименте на површини Марса, ако се не рачуна руски апарат „Марс 3”, који је 1971. године радио 15 секунди и заувек утихнуо.

Ако се „Скјапарелију” изгуби траг, биће то велику ударац за Есу, која је пре 13 година доживела разочарење када је лендер „Бигл 2” успешно слетео, али је одмах престао да ради.

Све наде упрте су у новог робота, чија је основна мисија да се на њему тестирају технологије контролисаног спуштања кроз атмосферу, које би се касније користиле у развоју других система за освајање ове планете. Купасти лендер, тежак 600 килограма, опремљен је падобранима, заштитним јастуцима и топлотним штитом који су осигурали безбедно слетање. На њему је и научна опрема којом ће се вршити разна мерења неколико дана колико би требало да издржи батерија.

Ако је преживео слетање, очекује се да ће робот све време да емитује сигнале које ће примати и ка Земљи слати апарати који тренутно круже око Марса. Пријемне станице су у Аргентини, Аустралији и Шпанији, а по први пут биће коришћен и радио-телескоп у Бомбају. Сигнале са орбиталног модула ТГО, матичног брода од којег се робот одвојио пре неколико дана, примају две руске станице.

Обе летелице су заједно лансиране у марту из Бајконура да би од недеље свака наставила своју мисију. Модул ТГО тражиће знаке живота у атмосфери Марса. На њему је сонда која ће покушати да „нањуши” метан, гас који је на Земљи тесно повезан са животом, а научници верују да га на Марсу можда има од микроорганизама који су изумрли или су још живи. Трагови овог гаса су први пут откривени на Црвеној планети пре више од десет година.

Ово је само прва фаза заједничке „Егзо Марс” мисије Европске свемирске агенције и Руске федералне свемирске агенције Роскосмос, која има за циљ да одговори на питање да ли је било живота на Марсу и да ли га још има. Лансирање ровера померено је са 2018. на 2020. годину.

Иако негостољубив за досадашње мисије са Земље, наш блиски сусед не губи привлачност. Амерички председник Барак Обама недавно је подсетио на своје обећање да ће до тридесетих година овог века послати људе на Марс. Компанија „Спејс икс” Илона Маска развија моћну ракету и капсулу за превоз великог броја људи с крајњим циљем да се колонизује ова планета.

Европска мисија кошта 1,3 милијарде евра, док су се Руси побринули за лансирање и обезбедили два од четири инструмента на орбитеру ТГО.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.