Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Контакт са сондом изгубљен на километар изнад Марса

Генерални директор Есе Јан Вернер изнео став да је мисија европског освајања Црвене планете углавном успешна и да слање ровера 2020. године није доведено у питање
Жељено није остварено: илустрација лендера „Скјапарели” на Марсу (Фото Ројтерс/ЕСА)

Лендер „Скјапарели” није слао знаке „живота” свом матичном броду од среде по подне, па је неизвесно да ли се спустио на Црвену планету или се распао.

Тужну вест за све који су се радовали првом европском слетању на Марс саопштили су на конференцији за новинаре представници Европске свемирске агенције (ЕСА).

Последњи сигнал примљен је у време када је роботска сонда улазила у атмосферу Црвене планете и ширила падобран на километар од тла како би успорила са брзине од 21.000 километара на сат.

Међутим, изгледа да су кочиони мотори за додатно успорење радили знатно краће него што је требало.

Контакт радио-сигналом је прекинут педесетак секунди пре планираног спуштања на Марс, саопштиле су вође програма.

Инжењери ће покушати да установе зашто је прекинута комуникација, а у томе би могли да помогну подаци са матичног брода ТГО.

Сигнал брода ТГО потврдио је јуче његово успешно позиционирање у Марсовој орбити (Фото Ројтерс/ЕСА)

Ово је био тек други покушај европских научника да спусте истраживачку сонду на Црвену планету. Претходни је слично неславно завршен 2003. године, када лендер „Бигл 2” није успео да отвори соларне панеле приликом слетања и није слао сигнал.

Нова мисија „Егзо Марс 2016” спроводи се у сарадњи са Русијом, која је обезбедила неколико инструмената и постарала се за лансирање робота и матичног брода средином марта.

У седишту Есе у Дармштату, у Немачкој, ипак је било славља јер је важан део мисије успешно обављен. Орбитер ТГО (Trace Gas Orbiter), од којег се „Скјапарели” тек пре неколико дана одвојио, јавио се сигналом, потврђујући успешно позиционирање у Марсовој орбити.

Конструкција широка 18 метара наредних година ће, ако све буде текло по плану, у атмосфери тражити метан и друге гасове, могуће показатеље живота на нашем свемирском суседу.

Мисија робота била је да се тестирају технологије контролисаног спуштања и глатког слетања, које би се касније користиле у развоју других апарата за истраживање ове планете. На првом месту ровера који би требало да у потрази за ванземаљским животом буши два метра испод површине Марса, 40 пута дубље него Насин „Кјуриозити”.

Генерални директор Есе Јан Вернер изнео је јуче став да је мисија углавном успешна и да друга фаза – слање ровера 2020. године – није доведена у питање. Проблем би могле да буду финансије јер фали 350 милиона евра, па постоји страх да ће чланице Европске уније оклевати због неуспешног слетања.

Роботска сонда улазила је у атмосферу Марса брзином од 21.000 километара на сат, али изгледа да су кочиони мотори за додатно успорење радили знатно краће него што је требало

Да се „Скјапарели”, назван по италијанском астроному, „јавио” како се очекивало, било би то прво успешно слетање на Марс за Европљане. Совјетски Савез је 1971. године спустио сонду „Марс 3”, али се сигнал угасио после мање од 20 секунди. Америчка НАСА је више пута успешно спуштала летелице, укључујући „Кјуриозити”, „Опортјунити” и друге.

Засад се не зна где се европски лендер налази и у каквом је стању. „Бигл 2” је пронађен тек после 10 година, а робот „Фили”, који се угасио пошто се 2014. спустио на комету 67П, тек недавно, после две године.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.