Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спам поруке – и досадне и опасне

Препорука је да се сваки имејл пажљиво прегледа и да се не отварају сумњиви линкови и закачени документи јер могу да садрже злонамеран софтвер
Не отварати линкови из спам мејлова (Принтскрин)

Свакодневно путем електронске поште добијамо поруке за које не знамо тачно од кога стижу ни да ли су баш нама намењене.

На страном или на српском, неретко на лошој ћирилици, нуде се лекови за потенцију и разна друга роба. Осим што су досадне, овакве поруке су често и озбиљни облици сајбер-криминала.

Иако се чини да нико не би насео на причу да је добио на лутрији на којој није учествовао, многи су „купили” причу и уплатили наизглед ситну суму чекајући премију или су послали банци личне податке, несвесни да су имејл са захтевом добили од преваранта.

Како се изборити са оваквим порукама, такозваним спамом, била је тема дискусије коју је у четвртак у Музеју науке и технике организовао Регистар националног интернет домена Србије.

Ако поруку коју смо добили (имејлом или телефонски) нисмо тражили и ако је упућена масовно, као део великог пакета порука са суштински идентичним садржајем, можемо да кажемо да смо спамовани.

Такву праксу забрањују четири домаћа закона, али јој компаније прибегавају, што не чуди ако се зна да је оглашавање путем имејла један од најефикаснијих видова онлајн маркетинга.

Провајдери интернета и мобилни оператери дужни су да своје клијенте, колико могу, штите од спамовања, истакао је Жарко Птичек, правник специјализован за ИТ сектор. Корисници такође имају право да затраже идентификовање пошиљаоца и покрену поступак против њега. Али пре него што дође до већих проблема, треба се ослонити на здрав разум.

– Не наседајте ако се нешто нуди бесплатно или се обећавају поклони. Имајте у виду да ако је нешто бесплатно, онда сте ви роба, само што нећете платити новцем већ својим подацима – рекао је Птичек.

Владан Бабић из Центра за реаговање на нападе на информациони систем (ЦЕРТ) при МУП-у Србије, препоручио је да се посебан имејл користи тамо где га често остављамо, на пример, за неке попусте, а посебан за озбиљније послове као што је е-банкарство.

– Такође, сваком имејлу треба посветити бар 30 секунди, посматрајући све битне ставке у заглављу. Људи данас губе огроман новац и не сме бити изговор да се нема времена – рекао је Бабић.

Јован Шикања, администратор за безбедност компаније „Лимундо”, оценио је да на првом месту треба едуковати грађане и компаније. Навео је пример писма који су добили од извесне Светлане, са захтевом да јој се преко једног сервиса уплати 1.250 евра. Када је алармирао представништво сервиса, рекли су му да су већ блокирали рачун и да је за 24 сата троје људи уплатило.

– Морамо кориснике да научимо да не одговарају на овакве поруке. Ако је тако лоше састављен имејл успешно средство за крађу, шта тек могу да изведу циљаним нападима – рекао је Шикања.

Веома је важно је да се не отварају линкови из спам писама ни приложени документи јер нападачи могу да заразе рачунар шпијунским софтвером, да опљачкају жртву крађом лозинки за приступ е-банкарству, да преузму контролу над рачунаром и да га користе за напад на друге кориснике широм света и још много тога.

Чудне поруке, и рекламне и злонамерне, могу да стигну и са адресе која припада колеги или пријатељу. Заправо, долазе са хакованог налога и најбоље их је не отварати већ пријавити интернет провајдеру.

Горазд Божич, директор словеначког ЦЕРТ-а, рекао је да се словеначки спам не разликује од српског и да је ова појава пораз интернет саморегулације.

Као одговор се развила антиспамерска индустрија, па су велике компаније попут „Гугла” развиле моћне филтере тако да њихови корисници углавном и не виде нежељену пошту. Жртва су мањи провајдери који немају новца за квалитетне филтере.

Ипак, пословним корисницима је препоручио да користите свој домен и локалног провајдера електронске поште јер када настане проблем могу лакше да га реше.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.