Прекњижени власници „Буковичке бање”

Аранђеловац – Након што су, после два месеца, слегле страсти након раскида уговора, закљученог 2012. године о куповини хотела Буковичке бање и наступио тајац пред могућу наредну продају „Старог здања”, „Шумадије” и још четири објекта који су већ били предмет купопродајног уговора са Привредним друштвом „Амасис” Мирољуба Алексића, Служба за катастар непокретности општине Аранђеловац подигла је нову прашину закључком од 23. септембра. Њиме се као носилац права над објектима, уз „Букуљску нову слатину” а. д., како гласи садашње пословно име некадашње „Буковичке бање” а. д., дописује Република Србија, а уместо својине раније „Буковичке бање”, уписује право коришћења, које, како нам је објаснио адвокат, не постоји ни у Уставу ни у другим прописима. Иначе, ради разјашњења, до промене имена „Буковичке бање” у „Букуљску нову слатину” дошло је ради заштите пословног имена – бренда Буковичке бање од могућих злоупотреба.

У граду под Букуљом, у коме је Алексић претходном, успешно реализованом инвестицијом у хотел „Извор” вратио Буковичку бању на туристичку мапу Србије, ускомешали су се многи, и катастар и „Букуљска нова слатина” и некадашњи радници тог угоститељско-туристичког предузећа. Први, зато што су у прекњижавању својине у поступку њеног враћања пређашњем власнику најпре уредно донели решење о упису права својине у корист „Букуљске нове слатине”, а потом сами себе демантовали закључком, којим исту својину уписују као државну, уз образложење да исправљају техничку грешку. Друга страна, „Букуљска нова слатина”, на тај закључак упућује жалбу Републичком геодетском заводу у којој тврди како катастар не исправља грешку, већ својевољно и без икаквог правног основа мења носиоце права и облика својине из приватне у државну, што није писало у листу непокретности приликом продаје имовине. Трећа заинтересована страна, педесетак радника Буковичке бање, који су на основу извршних и правоснажних судских пресуда очекивали да наплате око 50 милиона динара за неисплаћене зараде и доприносе, остали су сада кратких рукава, јер је онемогућена већ припремљена поновна продаја хотела и осталих објеката преко јавног извршитеља.

– Промена носиоца права својине не може бити техничка грешка и поменутим закључком се не исправља никаква омашка, јер се техничке грешке односе на имена, бројеве, писање или рачунање, али не и на промену власника својине, што је апсолутно незаконито, па и кривично дело – сматра адвокатица Ангелина Андрејев, стручњак за имовинскоправне односе. „У конкретном случају ожалбеним закључком се не исправља грешка у катастру, већ се својевољно, без икаквог правног основа, мења власник поменутих некретнина, јер се овим решењем одједанпут, без икаквог новог правног основа хотели „Старо здање” и „Шумадија”, ресторан „Аркаде” и два помоћна објекта уписују у катастар као државна имовина”, сматра адвокатица Андрејев.

Тражећи одговор у служби за катастар непокретности због чега су у размаку од 12 дана донета два супротна решења, рекли су нам да нису овлашћени да дају изјаве, већ да је за то надлежан Републички геодетски завод. Међутим, у писаном образложењу, њихова правна служба наводи да су то учинили због тога што су наведени објекти изграђени на парцели која је била и остала у власништву државе, као и наведени објекти, да је парк Буковичке бање 1989. године проглашен за културно добро и да је уписан у регистар просторних културно-историјских целина, па се због тога, уместо приватне, уписује државна имовина. Они се позивају и на два закључка владе из 2009. и 2011. године, не прецизирајући шта они регулишу, али наводе да је „недвосмислено утврђено да се ради о техничкој грешци приликом израде решења и да су тада били испуњени услови за упис државне својине”, као и да је на основу оснивачког акта и статута „Буковичке бање” утврђено да је Република Србија оснивач и власник капитала.

– Катастар је синоним за поузданост и тачност података, а у овом случају није тако. Наиме, у катастру нису могли да укидају својину „Буковучке бање”, односно „Букуљске нове слатине”, те дописују као носиоца права на објектима и Републику Србију, и уз то фамозно право коришћења. Ако би све како је написано у листу непокретности и остало, онда би на неодређено време била запечаћена судбина свих објеката у парку Буковичке бање, по систему „ни глодати ни продати” – сматра Драган Тодоровић, директор „Старог здања” д. о. о.

И представник радника поверилаца Светозар Илић сматра да је било логично да се имовина, након раскида купопродајног уговора, врати продавцу, а не да се укњижи на Републику Србију.

„Сматрам да се овде поткрала правна грешка, или, они који су донели овакву одлуку не желе да поштују институцију Владе Србије”, каже Илић.