Кад се зноје дланови од свирке
Еклектични спој џеза, балканских ритмова и латин-џеза очекује публику на отварању Београдског џез фестивала, у Великој сали Дома омладине, 26. октобра. Наш џез пијаниста и композитор Влада Маричић ће са својим квартетом, који чине Бата Божанић, Петар Радмиловић и Лазар Дел Торо Вега, отворити 32. фестивал, у чијем је поновном покретању, како истиче у разговору за „Политику”, и сам учествовао. И данас, како прича, чува плакат са првог фестивала на коме је учествовао, 1990. године, где је његово име тик уз великане – Дизија Гилеспија и Мекоја Тарнера:
– Осамдесетих, када су се дешавали џем-сешни у Дому омладине, храбро сам истрчавао кад год се указивала прилика да свирам са странцима. Били су ту Арт Блејки са својим „Џез месинџерсима” и друге звезде. И сви дођу на џем-сешн, као и наши попут Мише Блама, Лалета Тошића, Мише Крстића... Наши солисти отворе џем-сешн и када их странци чују како свирају, одмах почну да им се зноје дланови, истрчавају на сцену, и креће „хаос” који траје до пет ујутру – сећа се Маричић, коме ће специјални гост на концерту бити „Гремијем” овенчан амерички трубач Брајан Линч, чијем је доласку „кумовао” чувени новинар „Џез тајмса”, Томас Конрад:
– Имао сам среће да 2008. одем на „Умбрија џез фестивал”, где сам се упознао са Томасом, и сећам се да ме је тада сумњичаво упитао да ли је безбедно да дође у Београд. Када је дошао прве године на Београдски џез фестивал, одушевио се и од тада сваке године долази. Желео сам да на овом концерту имам врхунског солисту који је и значајно име, и испоставило се да Линч може да дође. Кључ концерта јесте у томе што он долази да свира мој програм.
Последњи албум „Магија која не престаје” урадио је прошле године са певачицом Тањом Јовићевић, а желео је да том плочом представи мешавину фанка, соула и џеза, која му је веома блиска.
– Од почетка каријере сарађивао сам са Тањом, али никада нисмо урадили албум. Углавном смо по фестивалима и клубовима свирали џез, али желео сам да урадимо албум са оригиналном музиком. И продукцијски сам на ту плочу најпоноснији – каже Маричић, који је недавно обележио три деценије каријере, током којих је наступао, не само у земљи већ и на светским фестивалима, попут „Џезиколорс” у Француској.
Сарађивао је и са иностраним музичарима, а и данас му је у фантастичном сећању снимање албума у Београду „Old Dreams & New Friends” са Алвином Квином и Реџијем Џонсоном, који је свирао са Колтрејном. Истиче са поносом и како је у најгоре време, 1993. године, покренуо џез фестивал у родном Шапцу:
– Имали смо инфлацију, немаштину, санкције, и у тој ситуацији отварамо џез фестивал. Невероватна је била реакцију људи те прве године, плакали су, љубили нас... Политика се „умешала” већ следеће године, и ја сам изашао из организације. А са другарима који су основали „Шабац лоунсом блуз фест”, покренуо сам „Шабац интернешнал џез и блуз” фестивал, који постоји већ 16 година. Помогао сам стварање још неких фестивала, попут Џез фестивала у Инђији, и уз Мишу Блама, „Џезибара” у Краљеву – истиче Влада Маричић, кога после наступа У Београду очекују концерти у Ужицу и Шапцу, док за следећу годину најављује нови албум.

(Фото: Лична Архива)
Храбри Хенкок
Један од тренутака који му је урезан у сећању јесте и моменат када је у Перуђи упознао Хербија Хенкока:
– Моја генерација док је музички стасавала, имала је три „божанства која ходају земљом”: Чика Корију, Хербија Хенкока и Кита Џерета, који су променили лице џеза. И пре неколико година на „Умбрија џез фестивалу”, када се Хенкок појавио, пружио сам му руку и рекао: „Желим да вам честитам на храбрости”. А он ме је упитао на каквој храбрости? Рекао сам му: „Ви сте први амерички музичар који је дошао у Србију да одржи концерт после Нато бомбардовања...” Интелигентно ме је погледао и рекао: „Ви сте били храбри јер сте то издржали, а ја сам само одсвирао концерт”. Загрлили смо се и сликали, и то ми је дивна успомена.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.